Antim II Carigradski
| Antim II | |
|---|---|
| Vaseljenski patrijarh Carigrada | |
| Crkva | Vaseljenska patrijaršija |
| Izabran | 18. jun 1623 |
| Stolovanje završilo | 22. septembar 1623 |
| Prethodnik | Grigorije IV |
| Nasljednik | Kiril Lukaris |
| Lični detalji | |
| Smrt | 1628 |
Antim II (grčki: Άνθιμος Β΄) bio je kratkotrajni vaseljenski patrijarh Carigrada 1623. godine.
Život
Antim se rodio u Carigradu u bogatoj porodici plemićkog porijekla. Prije izbora za patrijarha je služio kao mitropolit Adrijanopolja.[1]
Njegovo imenovanje se zbilo u vrijeme eskalacije sukoba katolika i protestanata u Evropi, a koji je svoj odraz preko ambasadora evropskih država našao i na osmanskom dvoru, a preko njega i u samoj Patrijaršiji. Nekoliko mjeseci ranije su katolički ambasadori Francuske, Austrije i Venecije uspjeli nagovoriti velikog vezira da isposluje svrgavanje patrijarha Kirila Lukarisa, optuženog za sklonost kalvinizmu. 12. aprila 1623. je na njegovo mjesto postavljen Grigorije IV, ali, zbog toga što nije bio kanonski potvrđen, Sveti sinod ga je 18. juna smijenio i za novog patrijarha postavio Antima.[2]
Antim II, iako su ga podržavali katolički ambasadori, nastojao je u vjerskim pitanjima zadržati distancu prema Katoličkoj crkvi.[3] Nastojeći obnoviti jedinstvo među pravoslavcima, poslao je mitropolite na Rodos, gdje se Lukaris nalazio u privremenom egzilu, te ga pokušao nagovoriti da se dobrovoljno povuče na Svetu goru. U tome nije uspio, a Lukaris se, umjesto toga, uz pomoć kalvinističkog ambasadora Nizozemske vratio u Carigrad gdje je osmanskom dvoru predstavio lažnu mjenicu od 20.000 livri na računu Patrijaršije.[3] Antim nije mogao pronaći novac kome bi je pokrio te je bio prisiljen podnijeti ostavku 22. septembra 1623. [3] Lukaris je nakon toga po treći put izabran na mjesto patrijarha.
Antim se nakon ostavke povukao na Svetu goru gdje je umro 1628.[1]
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press LLC. str. 39. ISBN 978-1-4344-5876-6.
- ↑ C. Emerau (1926). „Lucar Cyrille”. Dictionnaire de Theologie Catholique. 9. Paris: Letouzey et Ané. 1005-6.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 R. Janin (1914). „Anthime II”. Dictionnaire d'histoire et de géographie ecclésiastiques. 3. Paris: Letouzey et Ané. 532.
- p
- r
- u
Episkopi Bizanta i Patrijarsi Carigrada
(do 330)
Sveti Andrija • Stahije • Onisim • Polikarp I • Plutarh • Sedekion • Diogen • Elevterije • Feliks • Polikarp II • Atenodor • Evazije • Lavrentije • Alipije • Pertinaks • Olimpijan • Marko I • Filadelf • Kirijak I • Kastin • Eugenije I • Tit • Dometije • Rufin • Prob • Metrofan • Aleksandar
(330–451)
Aleksandar • Pavle I • Euzebije • Makedonije I • Eudoksije • Evagrije • Demofil • Maksim I • Grigorije I • Nektarije • Jovan I Hriuostom • Arsakije • Atik • Sisinije I • Nestorije • Maksimijan • Prokle • Flavijan • Anatolije
Vizantijski period (451–1453)
Anatolije • Genadije I • Akakije • Fravita • Eufemije • Makedonije II • Timotije I • Jovan II • Epifanije • Antim I • Mena • Evhtihije • Jovan III • Jovan IV • Kirijak II • Toma I • Sergej I • Pir • Pavle II • Petar • Toma II • Jovan V • Konstantin I • Teodor I • Georgije I • Pavle III • Kalinik I • Kir • Jovan VI • German I • Anastazije • Konstantin II • Nikita I • Pavle IV • Tarasije • Nikifor I • Teodot I • Antonije I • Jovan VII • Metodije I • Ignjatije • Fotije I • Stefan I • Antonije II • Nikola I • Eufimije I • Stefan II • Trifun • Teofilakt • Polievkt • Vasilije I • Antonije III • Nikola II • Sisinije II • Sergej II • Eustahije • Aleksije • Mihajlo I • Konstantin III • Jovan VIII • Kozma I • Evstratije • Nikola III • Jovan IX • Lav • Mihajlo II • Kozma II • Nikola IV • Teodot II • Neofit I • Konstantin IV • Luka • Mihajlo III • Kariton • Teodisije I • Vasilije II • Nikita II • Leontije • Dositej • Georgije II • Jovan X • Mihajlo IV† • Teodor II† • Maksim II† • Μanuel I† • German II† • Metodije II† • Manuel II† • Arsenije† • Nikifor II† • German III • Josif I • Jovan XI • Grigorije II • Atanasije I • Jovan XII • Nefon I • Jovan XIII • Gerasim I • Isak • Jovan XIV • Isidor I • Kalist I • Filotej • Makarije • Nil • Antonije IV • Kalist II • Matej I • Eufimije II • Josif II • Mitrofan II • Grigorije III • Atanasije II
Otomanski period (1453–1923)
Genadije II • Isidor II • Sofronije I • Joasaf I • Marko II • Simeon • Dionisije I • Rafael I • Maksim III • Nefon II • Maksim IV • Joakim I • Pahomije I • Teolept I • Jeremija I • Joanikije I • Dionisije II • Joasaf II • Mitrofan III • Jeremija II • Pahomije II • Teolept II • Matej II • Gavrilo I • Teofan I • Meletije I • Neofit II • Rafael II • Kiril I • Timotije II • Grigorije IV • Antim II • Kiril II • Atanasije III • Neofit III • Partenije I • Partenije II • Joanikije II • Kiril III • Pajsije I • Partenije III • Gavrilo II • Partenije IV • Dionisije III • Kliment • Metodije III • Dionisije IV • Gerasim II • Atanasije IV • Jakov • Kalinik II • Neofit IV • Gavrilo III • Neofit V • Kiprijan • Atanasije V • Kiril IV • Kozma III • Jeremija III • Kalinik III‡ • Pajsije II • Serafim I • Neofit VI • Kiril V • Kalinik IV (III) • Serafim II • Joanikije III • Samjuel • Meletije II • Teodisije II • Sofronije II • Gavrilo IV • Prokopije • Neofit VII • Gerasim III • Georgije V • Kalinik V (IV) • Jeremija IV • Kiril VI • Evgenije II • Antim III • Krisant • Agatangel • Konstantije I • Konstantije II • Georgije VI • Antim IV • Antim V • German IV • Meletije III • Antim VI • Kiril VII • Joakim II • Sofronije III • Joakim III • Joakim IV • Dionisije V • Neofit VIII • Antim VII • Konstantin V • German V • Meletije IV
Moderni period (od 1923)
Georgije VII • Konstantin VI • Vasilije III • Fotije II • Venuijamin • Maksim V • Atenagora • Dimitrije • Vartolomej
† u egzilu u Nikeji ‡ ponekad se ne ubraja u partrijarhe
