Bački Gračac
Бачки Грачац | |
---|---|
| |
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Покрајина | Војводина |
Управни округ | Западнобачки |
Општина | Оџаци |
Становништво | |
Становништво (2011) | 2286 |
Густина становништва | 75 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°33′10″N 19°19′15″E / 45.552833°N 19.320833°E / 45.552833; 19.320833 |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 82 m |
Површина | 30,6 km² |
Бачки Грачац Бачки Грачац (Srbije) | |
Остали подаци | |
Поштански број | 25252 |
Позивни број | 025 |
Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 33′ 10" СГШ, 19° 19′ 15" ИГД
Бачки Грачац је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, аутономној покрајини Војводини. Према попису из 2011. било је 2286 становника, а према попису становништва из 2002. године село је имало 2913 становника, од којих су 2810 српске националности.
Положај насеља
Бачки Грачац се налази на западу Бачке, између Оџака на југозападу, Лалића на југоистоку, Руског Крстура на истоку, Крушчића на североистоку, Бачког Брестовца на северозападу и Српског Милетића на западу.
Име
Ранији називи села који су се употребљавали у српском језику били су Филипово и Филипово Село, из чега води порекло и немачки назив - Filipowa или Filipsdorf. У немачком језику су коришћени и називи Kindlingen и Sankt Philipp, док су у мађарском језику коришћени називи Szentfülöp и Szent-Fülöp.
Историја
Угарски краљ Бела III (1173—1196) у једном документу помиње село Filipova. 1650. године, у доба османске управе, село се помиње под именом Филипово,[1] а било је настањено Србима.[2] 1652. године у селу има седам кућа и манастир, а до 1764. године саграђено је 20 кућа. Године 1762. почело је насељавање Немаца из јужних делова Немачке и Чешке, а они у Филипову граде 60 кућа. 1801. године у селу има 272 куће, а до почетка 20. века тај број је порастао на 535. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Као последицу фашистичке окупације Југославије у Другом светском рату и чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха,[3] нове послератне југословенске власти су већину немачког становништва тадашње Југославије (укључујући и Немце из Бачког Грачца) лишиле грађанских права и конфисковале им имовину. Већи део југословенских Немаца (око 200.000) напустио је територију Југославије заједно са окупационом немачком војском у повлачењу, док је мањи део Немаца који је остао на југословенској територији логорисан.[4] После укидања логора, и већина преосталих Немаца се иселила из земље.
После исељавања Немаца, у место је досељено 4.328 колониста, већином из Лике. Максималан број становника у насељу достигнут је 1953. године, после чега је уследила регресија, која је до почетка 21. века у извесној мери ублажена. Заустављању депопулације у великој мери је допринело досељавање прогнаних лица из Хрватске у последњој деценији 20. века.
Демографија
Према попису становништва из 2002. године, у насељу је било 2.913 становника, док је према претходном попису из 1991. године било 2.924 становника.
У насељу Бачки Грачац живи 2.446 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 1.103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.
Ово насеље је претежно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Кретање броја становника кроз историју:
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.810 | 96,46% | ||
Роми | 11 | 0,37% | ||
Црногорци | 9 | 0,30% | ||
Мађари | 7 | 0,24% | ||
Хрвати | 6 | 0,20% | ||
Југословени | 5 | 0,17% | ||
Словаци | 3 | 0,10% | ||
Словенци | 1 | 0,03% | ||
Руси | 1 | 0,03% | ||
Румуни | 1 | 0,03% | ||
Муслимани | 1 | 0,03% | ||
Буњевци | 1 | 0,03% | ||
Албанци | 1 | 0,03% | ||
непознато | 23 | 0,78% |
м | ж | |||
? | 5 | 4 | ||
80+ | 25 | 65 | ||
75-79 | 23 | 96 | ||
70-74 | 88 | 116 | ||
65-69 | 103 | 114 | ||
60-64 | 92 | 109 | ||
55-59 | 79 | 80 | ||
50-54 | 149 | 120 | ||
45-49 | 137 | 113 | ||
40-44 | 89 | 97 | ||
35-39 | 88 | 89 | ||
30-34 | 73 | 63 | ||
25-29 | 82 | 76 | ||
20-24 | 92 | 101 | ||
15-19 | 107 | 90 | ||
10-14 | 86 | 61 | ||
5-9 | 52 | 57 | ||
0-4 | 46 | 46 | ||
просек | 41.9 | 46.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата | Ожењен/ Удата | Удовац/ Удовица | Разведен/ Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1232 | 414 | 715 | 66 | 31 | 6 |
Женски | 1333 | 278 | 712 | 303 | 36 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 521 | 150 | - | - | 201 | - | 17 | 38 | 8 | 37 |
Женски | 300 | 21 | - | - | 94 | 2 | 1 | 71 | 9 | 9 |
Оба | 821 | 171 | - | - | 295 | 2 | 18 | 109 | 17 | 46 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 4 | 25 | 7 | 9 | 5 | - | - | 17 | |
Женски | 12 | 1 | 20 | 21 | 30 | 4 | - | - | 5 | |
Оба | 15 | 5 | 45 | 28 | 39 | 9 | - | - | 22 |
Карактеристике насеља
Близина Оџака утицала је на трансформацију села у приградско насеље. Бачки Грачац има основу доста деформисаног правоугаоника и решеткаст распоред улица. Правоугаоник је оријентисан правцем југозапад - североисток. Ширење ка северозападу било је ограничено широком и водоплавном фосилном долином и јамурама. Центар села је лепо уређен на раскрсници две улице, источно од оне којом пролази друм. На том месту се раније налазила немачка црква, а данас су ту све јавне зграде.
Привреда
2002. године, пољопривреда је ангажовала само 20,8% активног становништва, док је у индустрији радило њих 36,2%. То не одражава функције Бачког Грачца, јер овде нема индустријских објеката. Пре Другог светског рата, у селу је радило 8 кудељара и један млин, али су они због нерентабилности затворени. Знатан број људи ради и у другим неаграрним занимањима, а највећи број неаграрног становништва ради у Оџацима.
Саобраћај
Са саобраћајног становишта, насеље у великој мери има периферан положај. Село је на локалном путу који повезује Оџаке са Стапаром. Поред села је од 1908. године постојала железничка пруга Црвенка - Оџаци, али је саобраћај на њој обустављен 1987. године.
Види још
Референце
- ↑ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1 стр. 411
- ↑ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, pp. 112-113.
- ↑ 3,0 3,1 Јелена Попов, Војводина и Србија, Ветерник, 2001, pp. 72.
- ↑ Z. Janjetović, Logorisanje vojvođanskih Nemaca od novembra 1944. do juna 1945. godine, Tokovi istorije, br. 1-2, Beograd, 1997.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Литература
- Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
Спољашње везе
Портал Србија |
Са других Викимедијиних пројеката :
- Bački Gračac на Викимедијиној Остави (мултимедијални фајлови)
- Bački Gračac на Викивестима (слободне вести)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- p
- r
- u
Бачки Брестовац • Бачки Грачац • Богојево • Дероње • Каравуково • Лалић • Оџаци • Ратково • Српски Милетић