Gasovita goriva

Gasovita ili plinska goriva su goriva koja su pri normalnim uslovima u gasovitom agregatnom stanju.

Sve se više koriste jer, u odnosu na čvrsta i tečna, poseduju niz prednosti – potpunije sagorevanje, sadrže manje balasta, sagorevaju sa minimalnim koeficientom viška vazduha, sagorevanje se lakše reguliše, produkti sagorevanja su čistiji, lako se transportuju, proizvedena se proizvode centralizovano.

Lako su zapaljiva i eksplozivna su, kao i tečna.

Dele se pa više osnova.

Po sastavu

elementarna (vodonik)
homogena jedinjenja (metan, butan, CO, ...)
smese jedinjenja i/ili elemenata

Po načinu dobijanja

Prirodna gasovita goriva, gde spadaju:
- zemni, tj. prirodni gas (koji opet može biti vlažni i suvi)
- jamski, tj. rudnički gas
- barski, tj. truli gas

Proizvedena gasovita goriva, koji se dele prema agregatnom stanju (prirodnog) goriva od kog su dobijena, u koja spadaju
- Rafinerijski gasovi - dobijaju se od tečnih goriva (tj. nafte)
- Tečni naftni gas - od tečnih goriva (nafte) i gasovitih (zemnog gasa)
- Generatorski gasovi - od čvrstih goriva
- Destilacioni gasovi - od čvrstih goriva