Hironova uputstva

Hironova uputstva (starogrčki: Χείρωνος ὑποθῆκαι / Cheírōnos hypothêkai) naslov je starogrčke didaktičke pesme pisane u heksametrima, koja je danas sačuvana samo u fragmentima, a u antici se pripisivala Hesiodu. Od Pausanije saznajemo da je pesmu izgovarao Hiron, mudri kentaur, i u njoj davao pouke mladom heroju Ahileju.^[1] Sudeći prema oskudnim fragmentima koji su došli do nas u citatima drugih antičkih pisaca, te su se pouke sastojale u etičkim, religijskim i praktičnim savetima.^[2] Na primer, Pindar iz Hironovih uputstava navodi savet da, posle Zevsa, najviše treba poštovati roditelje dok god su živi.^[3] Stoga ova pesma pokazuje određene sličnosti ne samo s Hesiodovim Poslovima i danima,^[4] nego i sa Teognidovim gnomskim elegijama.^[5] Hiron je odabran zato što se, prema mitu, svojom dobrotom, blagošću i mudrošću razlikovao od ostalih kentaura, pa je bio učitelj mnogim herojima, pa čak i bogovima.^[6]

Kritička izdanja

Marckscheffel, G. (1840), Hesiodi, Eumeli, Cinaethonis, Asii et Carminis Naupactii fragmenta, Leipzig .
Rzach, A. (1913), Hesiodi Carmina (3rd rev. izd.), Leipzig, ISBN 3-598-71418-1 .
Merkelbach, R.; West, M.L. (1967), Fragmenta Hesiodea, Oxford, ISBN 0-19-814171-8 .
Merkelbach, R.; West, M.L. (1990), „Fragmenta selecta”, F. Solmsen, Hesiodi Theogonia, Opera et Dies, Scutum (3rd rev. izd.), Oxford, ISBN 0-19-814071-1 .

Prevodi na engleski

Evelyn-White, H.G. (1936), Hesiod, the Homeric Hymns, and Homerica, Loeb Classical Library, no. 57 (3rd rev. izd.), Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99063-0 . (Link na prvo izdanje iz 1914.)
Most, G.W. (2006), Hesiod: Theogony, Works and Days, Testimonia, Loeb Classical Library, no. 57, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99622-9 .
Most, G.W. (2007), Hesiod: The Shield, Catalogue, Other Fragments, Loeb Classical Library, no. 503, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99623-6 .

Refernce

↑ Pausanija, Opis Helade, IX, 31, 5.
↑ Most (2006, p. lxii), West (1978, p. 23).
↑ Pindar, Pitijske ode', VI, 21 sqq.
↑ Friedländer (1913, p. 571).
↑ Cingano (2009, p. 128).
↑ Đurić 1991, str. 141

Literatura

Cingano, E. (2009), „The Hesiodic Corpus”, Montanari, Rengakos & Tsagalis 2009, pp. 91–130 .
Đurić, Miloš N. (1991). Istorija helenske književnosti. Beograd.
Friedländer, P. (1913), „Ὑποθῆκαι”, Hermes 48: 558–616, JSTOR 4473419 .
Montanari, F.; Rengakos, A.; Tsagalis, C. (2009), Brill's Companion to Hesiod, Leiden, ISBN 978-90-04-17840-3 .
Schwartz, J. (1960), Pseudo-Hesiodeia: recherches sur la composition, la diffusion et la disparition ancienne d'oeuvres attribuées à Hésiode, Leiden .
West, M.L. (1966), Hesiod: Theogony, Oxford, ISBN 978-0-19-814169-3 .
West, M.L. (1978), Hesiod: Works & Days, Oxford, ISBN 0-19-814005-3 .