Program Ranger

prvaslika
Prva fotografija Meseca koju je napravila sonda Rejndžer 7 1964.

Program Rejndžer predstavlja niz bespilotnih svemirskih misija lansiranih od strane SAD šezedesetih godina 20 veka sa ciljem dobijanja prvih detaljnih fotografija površine Meseca. Letelice su bile dizajnirane tako da nakon fotografisanja i njihovog slanja do Zemlje budu uništene pri sudaru sa Mesečevom površinom. Međutim, niz nezgoda doveo je neuspeha prvih šest letova. Američki Kongres je pokrenuo istragu u NASA-inom štabu i Laboratoriji za mlazni pogon.[1]Nakon dve reorganizacije tih agencija, Rejndžer 7 je konačno uspeo da napravi slike površine Meseca u julu 1964, a zatim su usledile dve još uspešnije misije.[2]

Rejndžer je projektovan početkom 1959., u tri različite faze, pod nazivom blokovi. Svaki naredni blok je imao različite ciljeve misije i sve napredniji dizajn. Inženjeri Laboratorije za mlazni pogon su planirali više poletanja u svakom od blokova, kako bi se povećali svoje inženjersko iskustvo i naučnu vrednost misije i da bi se osigurao barem jedan uspešan let. Na ukupna istraživanja, razvoj, pokretanje, i troškove podrške cele serije svemirskih letelica (Rejndžer 1 do 9) potrošeno je oko 170 miliona dolara.

Lista misija

Misije bloka I

blok1
Rejndžer 1 i 2
  • Rejndžer 1, lansiran je 23. avgusta 1961. godine. Ova misija je zamišljena tako da testira Atlas-Adžina lansirno vozilo i opremu za svemirsku letelicu, ali bez namere da se stigne na Mesec. Nažalost, problemi sa prvom verzijom lansirnog vozila doveli su do neuspeha Rejndžera 1.
  • Rejndžer 2 je pokrenut 18. novembra 1961. Lansiran je u niskoj Zemljinoj orbiti, ali je neispravnost žiroskopa sprečila planirano lansiranje dublje u svemir.

Misije bloka II

blok2
Rejndžer 3,4 i 5

U bloku II programa Rejndžer lansirane su tri letelice na Mesec 1962. godine, noseći TV kameru, detektor zračenja, i seizmograf u odvojenoj kapsuli. Tri misije zajedno pokazale dobre performanse lansirnog vozila i adekvatnost dizajna letilice, ali na žalost sve su bile bezuspešne.[3]

  • Rejndžer 3 je uzleteo 26. januara 1962. Usled problema i sa lansirnim vozilom i sa letelicom promašio je Mesec za oko 36,800 kilometara i od tada orbitira oko Sunca.
  • Rejndžer 4 je lansiran 23. aprila 1962. Imao je savršeno lansiranje, ali je letilica ostala onesposobljena.
  • Rejndžer 5 je lansiran 18. oktobra 1962. Promašio je Mesec i ostao onesposobljen.

Misije bloka III

blok3
Rejndžer 6,7,8 i 9

Blok III programa Rejndžer je imao četiri lansiranja od 1964-65. Svaka od letelice bila je opremljena sa šest kamera za snimanje Mesečeve površine tokom sletanja.

  • Rejndžer 6 je lansiran 30. januara 1964. Imao je besprekoran let, ali je sistem za snimanje zakazao u toku leta, pa je misija bila neuspešna.
  • Rejndžer 7 je pokrenut 28 jula 1964., a na Mesec je sleteo 31. jula 1964. On je fotografisao svoj put do cilja u ravnici, kasnije nazvanoj More poznanstva, južno od kratera Kopernik. Poslao je više od 4.300 fotografija sa šest kamera. Novi slike su otkrile da su krateri nastali od udara meteorita bile dominantno obeležje površine Meseca, čak i u naizgled glatkim i praznim ravnicama.
  • Rejndžer 8 je lansiran 17. februara 1965., a na Mesec je sleteo 20. februara 1965. preletevši preko Okeana bura i Mora oblaka, da bi se srušio u Moru spokojstva. Napravio je više od 7.000 fotografija, koje pokrivaju šire područje od onih koje je napravila prethodna sonda.
  • Rejndžer 9 je pokrenut 21. marta 1965. Na Mesec je sleteo 24. marta 1965. sišavši u krater Alfonso širok 90 kilometara. Napravio je oko 5.800 fotografija.

Vidi još

  • Projekat Apolo
  • Luna misije (Mesec)
  • Svemirske letelice
  • Lunar rekonesans orbiter

Reference

  1. ↑ Cortright Oral History (p25)
  2. ↑ Dick, Steven J.. „NASA's First 50 Years: Historical Perspectives”. NASA History. NASA Technical Reports Server. Pristupljeno 18. januara 2015. 
  3. ↑ ch8
  • p
  • r
  • u
National Aeronautics and Space Administration (NASA)
Politika i povijest
NACA (1915) •National Aeronautics and Space Act (1958) • Paine (1986) • Rogers (1986) • Ride (1987) • Inicijativa za svemirsko istraživanje (1989) • Augustine (1990) • Američka nacionalna svemirska politika (1996) • CFUSAI (2002) • CAIB (2003) • Vizija za svemirsko istraživanje (2004) • Aldridge (2004) • Augustine (2009)
Općenito: Svemirska utrka • Upravitelji • Glavni znanstvenik • Budžet NASA-e • NASA spin-off • NASA TV
Automatski programi
Bivši
New Millennium • Hitchhiker • Pioneer • Mariner • Lunar Orbiter • Ranger • Surveyor • Viking • Planetary Observer • Mariner Mark II • MESUR • Mars Surveyor '98
Aktualni
Living With a Star • Lunar Precursor Robotic Program • Earth Observing System • Program Great Observatories • Explorer • Small explorer • Voyager • Discovery • New Frontiers • Mars Exploration Rover • Projekt Prometheus • Mars Scout
Programi
svemirskih letova
s ljudskom posadom
Bivši
X-15 (podorbitalni) • Mercury • Gemini • Apollo • Apollo–Soyuz test projekt (sa SSSR-om) • Skylab • Shuttle–Mir (s Rusijom)
Aktualni
Program Space Shuttle • Program Međunarodne svemirske postaje
Budući/Planirani
Program Constellation • Commercial Orbital Transportation Services (COTS)
Zasebne misije
(Ljudske i automatske)
Bivše
COBE • Magellan • Pioneer 10/11 • Voyager 1/2 • Galileo • WISE • WMAP
U funkciji
MRO • Mars Odyssey • Dawn • New Horizons • Kepler • Space Shuttle • Međunarodna svemirska postaja • Hubble • Spitzer • RHESSI  • SWIFT • GALEX • THEMIS • Mars Exploration Rover • Cassini-Huygens • GOES 14 • Lunar Reconnaissance Orbiter • SDO
Buduće
GOES-P  • Aquarius • Glory •NuSTAR • GRAIL • NPP  • Svemirski teleskop James Webb •Juno • MAVEN • EJSM • JDEM • RBSP • MSL • LISA • IXO
SCaN
Space Network • Near Earth Network • Deep Space Network (Goldstone • Madrid • Canberra)
NASA kategorije
i popisi
Osoblje • Programi • Sonde • NASA
Astronautske grupe NASA-e • Popis astronauta prema selekciji • Popis zrakoplova NASA-e • Popis misija NASA-e • Popis dobavljača NASA-e