Битка код Староконстантинова (1648)

Битка код Староконстантинова
Део устанка Богдана Хмељницког
Време26-28. јул 1648.
Место
Украјина
Исход Пољска победа
Сукобљене стране
Запорошки козаци Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
атаман Максим Кшивонос кнез Јеремија Вишњовјецки
Јачина
око 10.000 козака и 20.000 побуњених сељака [1] око 6-8.000 војника [1]
Жртве и губици
више хиљада око 500
  • п
  • р
  • у
Устанак Богдана Хмељницког
  • Жуте Воде (1648)
  • Корсуњ (1648)
  • Староконстантинов (1648)
  • Пилавци (1648)
  • Збараж (1649)
  • Зборив (1649)
  • Берестечко (1651)
  • Батог (1652)
  • Пољско-руски рат (1654-1667)

Битка код Староконстантинова у лето 1648. била је пораз побуњених козака у устанку Богдана Хмељницког.

Увод

У пролеће 1648., Богдан Хмељницки је изабран за хетмана Запорошке војске. Формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, Хмељницки је склопио савез са Кримским Татарима и уништио пољску војску у Украјини у биткама код Жуте Воде и Корсуња. Козачке победе изазвале су масовни устанак православних кметова у целој Украјини, усмерен против локалне властеле и великаша. Највећи великаш у Украјини био је кнез Јеремија Вишњовјецки, православни властелин који је тек 1632. примио католичку веру.[2]

Битка

Битка код Староконстантинова (1648) на карти Украјине
Жуте Воде
Жуте Воде
Корсуњ
Корсуњ
Староконстантинов
Староконстантинов
Пилавци
Пилавци
Збараж
Збараж
Зборив
Зборив
Устанак Богдана Хмељницког на мапи Украјине.

Кнез Јеремија Вишњовјецки поседовао је 38.000 домаћинстава са око 230.000 кметова,[2] и командовао приватном војском од око 6.000 најамника.[1] Док је Богдан Хмељницки са главнином запорошке војске био заузет ширењем устанка и освајањем градова по Украјини у лето 1648., приватна војска кнеза Јеремије је уништила неколико одреда побуњених сељака, од којих је највећи био онај Максима Кшивоноса.[1] Заробљени побуњеници побијени су без милости, а велики број је набијен на коље.[3]

Последице

Паралисана поразима и смрћу краља Владислава IV, пољска влада на челу са канцеларом Осољинским склопила је примирје са козацима, посредством Адама Кисјеља, војводе Кијева и јединог православног члана пољског сената. Склапање мира и споразум са козацима омеле су акције кнеза Вишњовјецког, које су ојачале ратну странку у козачком табору и натерале Хмељницког да одустане од преговора.[2]

У пољској култури

Ова битка је детаљно приказана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[4]

Референце

  1. ^ а б в г Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
  2. ^ а б в Zamoyski 1988, стр. 160–166
  3. ^ Fajfrić 2008, стр. 258–267.
  4. ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 

Литература

  • Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 
  • Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
  • Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
  • Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5. 
  • Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.