17. источнобосанска дивизија НОВЈ

Седамнаеста источнобосанска НОУ дивизија
Борци 17. дивизије НОВЈ у маршу 1944. године
Постојање2. јули 1943.
ФормацијаШеста пролетерска НОУ бригада
15. мајевичка НОУ бригада
Мајевички НОП одред
Јачина3.000 војника и официра[тражи се извор]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Прва тузланска операција НОВЈ
Друга тузланска операција НОВЈ
Операција Драуфгенгер
Битка на Копаонику 1944.
Краљевачки мостобран
Битка на Дрини децембра 1944.
Битка на Дрини фебруара 1945.
Борбе у долини Босне фебруара и марта 1945.
Завршне операције 2. армије ЈА
Команданти
КомандантГлигорије Мандић
Политички комесарБранко Петричевић

17. источнобосанска народноослободилачка ударна дивизија формирана је наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 2. јула 1943. године. У састав 17. источнобосанске НОУ дивизије ушле су: 6. источнобосанска НОУ бригада, 15. мајевичка НОУ бригада и Мајевички НОП одред.

Истом наредбом формиран је Штаб 17. дивизије са следећим руководиоцима:


Након формирања 21. септембра 1943, 16. муслиманска бригада укључена је у састав Дивизије.

Дивизија је имала извиђачку чету, свака бригада извиђачки бригада вод, а сваки батаљон извиђачко одељење.

После првог ослобођења Тузле у октобру 1943, након заплене веће количине оружја и опреме и приступања већег броја кадрова, при Штабу дивизије формиране су: артиљеријска батерија, противтенковска батерија, пионирска чета и чета за везу; при интендантури интендантска и санитетска чета, а при Штабу 6. источнобосанске бригаде батерија брдских топова 75 мм, противтенковски вод, пионирски вод и вод за везу.

Штаб дивизије имао је радио-везу непосредно са Врховним штабом до септембра 1943. године, а од тада са Штабом 3. корпуса. До октобра 1943. веза са потчињеним бригадама одржавана је преко курира, а од тада су се у радио-мрежу укључиле и бригаде.

У марту 1944. Шеснаеста муслиманска бригада је прешла у 27. дивизију, а у састав 17. дивизије ушла је 2. крајишка НОУ бригада.

Дивизија је од 2. јула до 20. септембра 1943. године потчињена непосредно Врховном штабу НОВ и ПОЈ, а од 20. септембра 1943. до половине маја 1944. године налазила се у саставу 3. корпуса и борила се у источној Босни. Од половине маја до средине јуна 1944. године 17. дивизија је поново под непосредном командом Врховног штаба изводила борбена дејства у садејству са 5. ударном дивизијом у Санџаку, а од половине јуна до конца октобра у саставу је 2. корпуса и Оперативне групе дивизија (2, 5. и 17) за продор у Србију. Од новембра 1944. године до почетка децембра налазила се под командом Главног штаба за Србију, а од децембра 1944. до 1. априла 1945. године у саставу је Јужне оперативне групе и 2. армије. Од 1. до 23. априла поново је (са 2, 5. дивизијом) у Оперативној групи дивизија (борбе у Срему и Посавини) и под командом 1. армије, а од 23. априла до конца рата у саставу је 3. армије.

Дивизија је у октобру 1943. бројала око 3.000 бораца, да би у мају 1944. спала на око 1.800 бораца. Након ослобођења Горњег Милановца септембра 1944. попуњена је до бројног стања од око 10.000 бораца.

Октобра 1944. у састав Седамнаесте дивизије ушла је и Артиљеријска бригада.

Литература

  • п
  • р
  • у
Јединице Народноослободилачке војске Југославије
Народноослободилачка војска Југославије Армије, корпуси и дивизије Народноослободилачке војске Југославије Народноослободилачка војска Југославије
Армије
Оперативне групе
КорпусиДивизије
италијанске
ваздухопловне
Портал:
  •  Народноослободилачка борба