Indolin

Indolin
Indoline
Indoline
Nazivi
IUPAC naziv
2,3-dihidro-1H-indol
Drugi nazivi
2,3-Dihidroindol
Identifikacija
  • 496-15-1 ДаY
3D model (Jmol)
  • interaktivna slika
Bajlštajn 111915
ChEBI
  • CHEBI:43295 ДаY
ChemSpider
  • 9905 ДаY
ECHA InfoCard 100.007.107
PubChem[1][2] C ID
  • 10328
RTECS NL6906300
SMILES
  • c1cccc2c1CCN2
Svojstva
C8H9N
Agregatno stanje Čista zelena tečnost
Gustina 1,063 g/mL
Tačka topljenja -21 °C
Tačka ključanja 220–221 °C
Srodna jedinjenja
Srodne aromatično jedinjenje
 karbazol, indol, izoindolin, oksindol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Indolin je aromatični heterociklično organsko jedinjenje. On ima bicikličnu strukturu, koja se sastoji od šestočlanog benzenovog prstena kondenzovanog sa petočlanim pirolidinskim prstenom. Ovo jedinjenje je bazirano na strukturi indola, ali je 2-3 veza zasićena. On se može konvertovati u indol putem oksidacije/dehidrogenacije.[3][4]

Reference

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882. 
  4. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 

Literatura

Spoljašnje veze

  • Portal Hemija