Phaseolus

Phaseolus
Обични пасуљ
Научна класификација
Царство:	Plantae
(нерангирано):	Angiospermae
(нерангирано):	Eudicotidae
(нерангирано):	Rosids
Ред:	Fabales
Породица:	Fabaceae
Потпородица:	Faboideae
Племе:	Phaseoleae
Потплеме:	Phaseolinae
Род:	Phaseolus L. 1753
Врсте
око 70 врста
Синоними
Alepidocalyx (Piper) Minkelersia (M.Martens & Galeotti) Rudua (F.Maek.)

Phaseolus или пасуљ/грах је род једногодишњих зељастих биљака из породице бобова (лат. Fabaceae). Род чини око 70 врста биљака пореклом углавном са подручја Мезоамерике.^[1] Плодови биљака из овог рода се узгајају од најранијих периода људске историје превасходно због семена које има високе нутритивне вредности. Познато је да су чак 4 врсте из овог рода узгајане због својих плодова на подручју Мезоамерике још у претколумбовско време.^[2]

Најраширенија врста из овог рода која се данас узгаја на глобалном нивоу широм света је обични пасуљ (Phaseolus vulgaris).

У неким ранијим таксономским класификацијама овај род је обухватао знатно више врста, а које су укључивале и врсте из сродног рода Vigna. По савременим таксономским класификацијама род Phaseolus чине искључиво врсте аутохтоне на подручју Средње Америке.

Етимологија

Биномијалну номенклатуру и име рода одредио је Карл фон Лине 1753. године, формирајући име рода на основу грчке речи за пасуљ φάσηλος.^[3]

Опис рода

Врсте из овог рода су зељасте, углавном једногодишње биљке пузавице. Листови су примарно сложени, непарно перасти и троделни. На лисној дршци се углавном налазе по три засебне лиске срцастог компактног облика.

Цветови су моносиметрчи, увек су двополни и са двобојним перијантом. Чашица се најчешће састоји од 5 сраслих листића, а некада је и двоусната. Круница је изграђена од 5 листића распоређених у три круга и има лептираст облик. Горњи, слободни и највећи крунични листић означава се као заставица (vexilum), два бочна и слободна листића као крила (allae), док два унутрашња и међусобно срасла листића граде чунић (carina).

Цвет најчешће садржи 10 прашника, знатно ређе између 5 и 9 прашника. У већини случајева долази до моноделфије, односно да срастања свих прашника у један снопић, а у знатно ређим случајевима један прашник, онај последњи и највиши, остаје слободан (такозвана диделфија). Опрашивање се најчешће обавља ентомофилно. Тучак се састоји од само једног оплодног листића, док се нектарије налазе у основи крунице или прашника. Цветови су груписани у гроздове, класасте или главичасте цвасти, док су ређе један до два цвета пазушасто постављена.

Плод је махуна унутар које се налази семе бубрежастог облика. Семе свих врста садрже легумин и скроб. Храњиве материје се углавном магационирају у меснатим котиледонима.

Све биљке из овог рода су значајни азотофиксатори.

Нутритивна вредност

У људској исхрани осушен плод се обично назива грах (пасуљ), док се зелена махуна назива боранијом (често и само махуном).

Најзначајније врсте

Од укупно око 70 врста које припадају овом роду најзначајније су: ^[4]

• 
  Зелена махуна и лист
• 
  Одрасле биљке
• 
  Зрело осушено семе
• 
  Плод, семе, лист и цвет

Види још

• Обични пасуљ
• Fabaceae

Референце

Спољашње везе

Phaseolus на Викимедијиној остави.