Phaseolus

 

Phaseolus
Обични пасуљ
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
Eudicotidae
(нерангирано):
Rosids
Ред:
Fabales
Породица:
Fabaceae
Потпородица:
Faboideae
Племе:
Phaseoleae
Потплеме:
Phaseolinae
Род:
Phaseolus

L. 1753
Врсте

око 70 врста

Синоними
  • Alepidocalyx (Piper)
  • Minkelersia (M.Martens & Galeotti)
  • Rudua (F.Maek.)

Phaseolus или пасуљ/грах је род једногодишњих зељастих биљака из породице бобова (лат. Fabaceae). Род чини око 70 врста биљака пореклом углавном са подручја Мезоамерике.[1] Плодови биљака из овог рода се узгајају од најранијих периода људске историје превасходно због семена које има високе нутритивне вредности. Познато је да су чак 4 врсте из овог рода узгајане због својих плодова на подручју Мезоамерике још у претколумбовско време.[2]

Најраширенија врста из овог рода која се данас узгаја на глобалном нивоу широм света је обични пасуљ (Phaseolus vulgaris).

У неким ранијим таксономским класификацијама овај род је обухватао знатно више врста, а које су укључивале и врсте из сродног рода Vigna. По савременим таксономским класификацијама род Phaseolus чине искључиво врсте аутохтоне на подручју Средње Америке.

Етимологија

Биномијалну номенклатуру и име рода одредио је Карл фон Лине 1753. године, формирајући име рода на основу грчке речи за пасуљ φάσηλος.[3]

Опис рода

Врсте из овог рода су зељасте, углавном једногодишње биљке пузавице. Листови су примарно сложени, непарно перасти и троделни. На лисној дршци се углавном налазе по три засебне лиске срцастог компактног облика.

Цветови су моносиметрчи, увек су двополни и са двобојним перијантом. Чашица се најчешће састоји од 5 сраслих листића, а некада је и двоусната. Круница је изграђена од 5 листића распоређених у три круга и има лептираст облик. Горњи, слободни и највећи крунични листић означава се као заставица (vexilum), два бочна и слободна листића као крила (allae), док два унутрашња и међусобно срасла листића граде чунић (carina).

Цвет најчешће садржи 10 прашника, знатно ређе између 5 и 9 прашника. У већини случајева долази до моноделфије, односно да срастања свих прашника у један снопић, а у знатно ређим случајевима један прашник, онај последњи и највиши, остаје слободан (такозвана диделфија). Опрашивање се најчешће обавља ентомофилно. Тучак се састоји од само једног оплодног листића, док се нектарије налазе у основи крунице или прашника. Цветови су груписани у гроздове, класасте или главичасте цвасти, док су ређе један до два цвета пазушасто постављена.

Плод је махуна унутар које се налази семе бубрежастог облика. Семе свих врста садрже легумин и скроб. Храњиве материје се углавном магационирају у меснатим котиледонима.

Све биљке из овог рода су значајни азотофиксатори.

Нутритивна вредност

У људској исхрани осушен плод се обично назива грах (пасуљ), док се зелена махуна назива боранијом (често и само махуном).

Осушено семе
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.393 kJ (333 kcal)
60 г
Шећери2 г
Прехрамбена влакна25 г
1 г
24 г
Витамини
Витамин Б5
(16%)
0,8 mg
Фолат 9)
(99%)
394 μg
Минерали
Калцијум
(14%)
143 mg
Гвожђе
(62%)
8 mg
Магнезијум
(39%)
140 mg
Остали конституенти
Вода12 г
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
Зелена махуна
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија129 kJ (31 kcal)
7 г
Шећери1,4 г
Прехрамбена влакна3,4 г
0,1 г
1,8 г
Витамини
Витамин А екв.
(4%)
35 μg
Витамин Ц
(19%)
16 mg
Минерали
Калцијум
(4%)
37 mg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Најзначајније врсте

Од укупно око 70 врста које припадају овом роду најзначајније су: [4]

  • Phaseolus acutifolius
  • Phaseolus amblyosepalus
  • Phaseolus angustissimus A. Gray
  • Phaseolus anisotrichos
  • Phaseolus augustii
  • Phaseolus brevicalyx
  • Phaseolus chacoensis
  • Phaseolus cibellii
  • Phaseolus coccineus
  • Phaseolus filiformis
  • Phaseolus galactoides
  • Phaseolus glabellus
  • Phaseolus grayanus
  • Phaseolus harmsianus
  • Phaseolus leucanthus
  • Phaseolus lunatus
  • Phaseolus maculatus
  • Phaseolus massaiensis
  • Phaseolus micranthus
  • Phaseolus microcarpus
  • Phaseolus nelsonii
  • Phaseolus oaxacanus
  • Phaseolus pachyrrhizoides
  • Phaseolus parvulus
  • Phaseolus pedicellatus
  • Phaseolus plagiocylix
  • Phaseolus pluriflorus
  • Phaseolus polyanthus
  • Phaseolus polymorphus
  • Phaseolus polystachios
  • Phaseolus ritensis
  • Phaseolus rimbachii
  • Phaseolus rosei
  • Phaseolus sonorensis
  • Phaseolus tuerckheimii
  • Phaseolus vulcanicus
  • Phaseolus vulgaris — обични пасуљ
  • Phaseolus xanthotrichus
  • Зелена махуна и лист
    Зелена махуна и лист
  • Одрасле биљке
    Одрасле биљке
  • Зрело осушено семе
    Зрело осушено семе
  • Плод, семе, лист и цвет
    Плод, семе, лист и цвет

Види још

Референце

  1. ^ Delgado-Salinas, A.; Thulin, M.; Pasquet, R.; Weeden, N.; Lavin, M. (2011). „Vigna (Leguminosae) sensu lato: the names and identities of the American segregate genera”. American Journal of Botany. 98 (10): 1694—715. PMID 21980163. doi:10.3732/ajb.1100069. 
  2. ^ Rosales-Serna, R.; Hernández-Delgado, S.; González-Paz, M.; Acosta-Gallegos, J. A.; Mayek-Pérez, N. (2005). „Genetic Relationships and Diversity Revealed by AFLP Markers in Mexican Common Bean Bred Cultivars”. Crop Science. 45 (5): 1951. doi:10.2135/cropsci2004.0582. 
  3. ^ Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon s.v. φάσηλος
  4. ^ ILDIS Version 6.05

Спољашње везе

Phaseolus на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Phaseolus.
  • Бернардино де Саагун, Куприенко С.А. Общая история о делах Новой Испании. Книги X-XI: Познания астеков в медицине и ботанике / Ред. и пер. С. А. Куприенко.. — К.: Видавець Купрієнко С.А., 2013. — 218 с. — (Месоамерика. Источники. История. Человек). — ISBN 978-617-7085-07-1.
Идентификатори таксона
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Чешка
Остале
  • Енциклопедија Британика