Poređenje familija orbitalnih lansera

Raketa Saturn V, jedna je od najmoćnijih operativnih lansirnih vozila do sada.

Ovaj članak upoređuje različite porodice orbitalnih lansera (iako mnogi lanseri koji se značajno razlikuju od drugih članova iste 'porodice' imaju svoje zasebne unose). Članak je organizovan u dve tabele: prva tabela sadrži listu trenutno aktivnih i nedovoljno razvijenih familija lansera, dok druga tabela sadrži listu penzionisanih familija lansera.

Povezani članak "Poređenje orbitalnih sistema za lansiranje" sadrži tabele koje navode svaki pojedinačni lanserski sistem unutar bilo koje porodice lansera, kategorisan prema njegovom trenutnom operativnom statusu.

Opis

  • Porodica: Ime porodice/model lansera
  • Zemlja: Zemlja porekla lansera
  • Proizvođač: Glavni proizvođač
  • Nosivost: Maksimalna masa korisnog tereta, za 3 visine
  • Cena: Cena za lansiranje u ovom trenutku, u milionima USD
  • Lansiranja dostižu...
    • Ukupno: letovi koji poleću ili gde je vozilo uništeno tokom leta
      Napomena: uključuje samo orbitalna lansiranja (letove lansirane sa namerom da dođu u orbitu). Lansiranja suborbitalnih testova nisu uključena u ovaj spisak.
    • Svemir (bez obzira na ishod): Letovi koji dosežu približno 100 km ili više iznad površine Zemlje.
    • Bilo koja orbita (bez obzira na ishod): Letovi koji postižu najmanje jednu potpunu orbitu čak i ako se orbita razlikuje od ciljane orbite.
    • Ciljana orbita (bez oštećenja korisnog tereta)
  • Status: Stvarni status pokretača (penzionisan, razvoj, aktivan)
  • Datum leta
    • Prvo: Godina prvog leta prvog člana porodice
    • Poslednji (ako je primenljivo): godina poslednjeg leta (za vozila koja su penzionisana)
  • Ref.: citati

Ista jezgra su grupisana zajedno (kao kod Ariane 1, 2 i 3, ali ne i V).

Spisak aktivnih i nedovoljno razvijenih iz porodica lansera

Legenda:
  Aktivne
  U razvoju
Porodica Država Proizvođač Nosivost (kg) Cena (US$,
u milionima) 		Lansiranja dostižu ... Status Datum leta Napomene Reference
LEO GTO TLI Ukupno Svemir Bilo koja orbita Ciljna orbita Prvi Zadnji
Agnibaan  Indija Agnikul Cosmos 7002100000000000000♠100 -- -- -- Devel. NET 2023 Očekivano lansiranje 2022
Alpha  SAD
 Ukrajina 		Firefly Aerospace 7003100000000000000♠1.000 Н/Д Н/Д -- 7000200000000000000♠2[а] 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 5000000000000000000♠0 Active 2021 7308100000000000000♠ [1]
Angara 1.2  Rusija Khrunichev 7003380000000000000♠3.800 -- -- 7001250000000000000♠25 7000200000000000000♠2[б] 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Active 2014 7308100000000000000♠ Lansiranje 2014. je bio suborbitalni test.[2] [3][4][5]
Angara A5  Rusija Khrunichev 7004146000000000000♠14.600–​35,000 7003360000000000000♠3.600–​12,500 -- -- 7000300000000000000♠3[в] 7000300000000000000♠3 7000300000000000000♠3 7000200000000000000♠2 Active 2014 7308100000000000000♠ [3][6]
Antares  SAD Orbital ATK 7003800000000000000♠8.000 -- -- 7001800000000000000♠80 7001170000000000000♠17[г] 7001160000000000000♠16 7001160000000000000♠16 7001160000000000000♠16 Active 2013 7308100000000000000♠ Cygnus lanser.
Var.: 110, 120, 130, 230, 230+ 		[7][8][9]
Ariane 5  Evropska Unija Airbus 7004210000000000000♠21.000 7004107350000000000♠10.735[10] Н/Д 7002165000000000000♠165–​220 7002115000000000000♠115[д] 7002113000000000000♠113 7002113000000000000♠113 7002110000000000000♠110 Active 1996 7308100000000000000♠ Var.: G, G+, GS, ECA, ES. [11][12][13]
Ariane 6  Evropska Unija Airbus Safran 7004216500000000000♠21.650
(A64 var.) 		7004115000000000000♠11.500+
(A64 var.) 		7003850000000000000♠8.500
(A64 var.) 		7002115000000000000♠115 5000000000000000000♠0 Devel. 2023[14] 7308100000000000000♠ Var.: Ariane 62, Ariane 64. [15]
Astra Rocket  SAD Astra 7001500000000000000♠50-​150
(to SSO) 		Н/Д Н/Д -- 7000700000000000000♠7[ђ] 7000400000000000000♠4 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Active 2020 7308100000000000000♠ 2 suborbitalna testna lansiranja u 2018. [16]
Atlas V  SAD ULA 7004188500000000000♠18.850 7003890000000000000♠8.900 7003280700000000000♠2.807 7002109000000000000♠109–​153 7001970000000000000♠97[е] 7001970000000000000♠97 7001970000000000000♠97 7001970000000000000♠97 Active 2002 7308100000000000000♠ Lansirano Juno & New Horizons [17][18]
Beta  SAD
 Ukrajina 		Firefly Aerospace 7003400000000000000♠4.000 -- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. 2024 7308100000000000000♠ [19]
Bloostar  Španija Zero 2 Infinity 7002140000000000000♠140 -- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. unknown 7308100000000000000♠ [20]
Blue Whale 1  Južna Koreja Perigee Aerospace 7001500000000000000♠50 (to SSO) -- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [21]
Ceres-1  Kina Galactic Energy 7002350000000000000♠350 -- -- -- 7000400000000000000♠4[ж] 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 Active 2020 7308100000000000000♠ [22]
Cyclone-4M  Ukrajina Yuzhnoye
Yuzhmash 		7003500000000000000♠5.000 7003100000000000000♠1.000 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. unknown 7308100000000000000♠ [23]
Delta IV  SAD ULA 7004230400000000000♠23.040 7004131300000000000♠13.130 7003900000000000000♠9.000 -- 7001430000000000000♠43[з] 7001430000000000000♠43 7001420000000000000♠42 7001420000000000000♠42 Active 2002 7308100000000000000♠ Var.: M, M+, and Heavy. [24]
Electron  Novi Zeland
 SAD 		Rocket Lab 7002225000000000000♠225 7000600000000000000♠6 7001320000000000000♠32[и] 7001320000000000000♠32 7001290000000000000♠29 7001290000000000000♠29 Active 2017 7308100000000000000♠ [25]
Epsilon  Japan IHI Corporation 7003120000000000000♠1.200 -- -- -- 7000600000000000000♠6[ј] 7000600000000000000♠6 7000500000000000000♠5 7000500000000000000♠5 Active 2013 7308100000000000000♠ [26][27]
Eris  Australija Gilmour Space Technologies 7002305000000000000♠305 -- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [28]
Falcon 9
v1.0, v1.1, FT, Block 5 		 SAD SpaceX 7004228000000000000♠22.800 7003830000000000000♠8.300 -- 7002612000000000000♠612 7002195000000000000♠195[к] 7002194000000000000♠194 7002194000000000000♠194 7002193000000000000♠193 Active 2010 7308100000000000000♠ Nadograđena na verziju 1.1 u 2013. godini; dalje nadograđena na verziju FT u 2015.
Lansirana kao Dragon kapsula.

Jedan let je doveo primarni, ali ne i sekundarni teret u ispravnu orbitu,[29] jedna raketa i teret su uništeni pre lansiranja u pripremi rakete[30] i stoga se ne računaju.

[31][32]
Falcon Heavy  SAD SpaceX 7004638000000000000♠63.800 7004267000000000000♠26.700 -- 7001900000000000000♠90–​150 7000400000000000000♠4[л] 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 Active 2018 7308100000000000000♠ Prvo probno lansiranje 2018-02-06 [33][34][35]
GSLV Mark II  Indija ISRO 7003500000000000000♠5.000 7003270000000000000♠2.700 -- -- 7000800000000000000♠8[љ] 7000700000000000000♠7 7000600000000000000♠6 7000600000000000000♠6 Active 2010 7308100000000000000♠ [36][37][38]
GSLV Mk.III (LVM3)  Indija ISRO 7004100000000000000♠10.000 7003400000000000000♠4.000 7003218000000000000♠2.180 -- 7000400000000000000♠4[м] [н] 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 Active 2014 7308100000000000000♠ [39][40]
H-II, IIA & IIB  Japan Mitsubishi 7004190000000000000♠19.000 7003800000000000000♠8.000 -- 7002112000000000000♠(190), 90, 112 7001610000000000000♠61[њ] 7001600000000000000♠60 7001590000000000000♠59 7001580000000000000♠58 Active 1994 7308100000000000000♠ Var.: A202, A2022, A2024, A204, B [41]
H3  Japan Mitsubishi 7003400000000000000♠4.000-28,300 (base-heavy) 7003790000000000000♠7.900-14,800 (base-heavy) 7004119000000000000♠11.900 (heavy) 5000000000000000000♠0 Devel. 2023 Var.: 30S, 22S, 32L, 24L, heavy[42][43] [43]
Haas  Rumunija ARCA 7002400000000000000♠400 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. unknown 7308100000000000000♠ Lansiranje iz balona [44][45]
Hyperbola-1  Kina i-Space 7002300000000000000♠300 -- -- 7000400000000000000♠4[о] 7000200000000000000♠2 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2019 7308100000000000000♠ [46]
Hyperbola-2  Kina i-Space 7000200000000000000♠2,000 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. 2023 7308100000000000000♠ [47]
Jielong 1  Kina CALT 7002200000000000000♠200 (SSO) -- -- 7000100000000000000♠1[п] 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2019 7308100000000000000♠ [48]
Jielong 3  Kina CALT 1,500 (500 km SSO -- -- -- 7000100000000000000♠1[р] 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2022 7308100000000000000♠ [47][49]
Kaituozhe
(DF-31) 		 Kina CALT 7002800000000000000♠800 -- -- -- 7000300000000000000♠3[с] 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2002 7308100000000000000♠ Var.: KT-1, KT-2, KT2-A [50]
Kuaizhou
(DF-21) 		 Kina CASIC 7002400000000000000♠400 (KZ-1)–​1,500 (KZ-11) -- -- -- 7001220000000000000♠22[т][ћ] 7001210000000000000♠21[у] 7001190000000000000♠19 7001190000000000000♠19 Active 2013 7308100000000000000♠ Var.: KZ-1, KZ-1A, KZ-11; (KZ-21 u fazi razvoja) [51][52]
LauncherOne  SAD Virgin Orbit 7002300000000000000♠300 (SSO) -- -- -- 7000500000000000000♠5[ф] 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 Active 2020 7308100000000000000♠ [53]
Lijian-1 (ZK-1A)  Kina CAS Space 1,500
(500 km SSO) 		-- -- -- 7000100000000000000♠1[х] 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2022 Raketa nosač na čvrsto gorivo [47]
Long March 2-3-4
(DF-5) 		 Kina CALT 7004120000000000000♠12.000 7003550000000000000♠5.500 7003330000000000000♠3.300 7002408000000000000♠408[ц][ч] 7002402000000000000♠402 [џ] 7002399000000000000♠399 7002392000000000000♠392 Active 1971 Videti Var.: 2A, 2C, 2D, 2E, 2F,[ш] 3, 3A, 3B, 3B/E, 3C, 4A, 4B, 4C. Videti [аа] penzionisanu var. među ovde navedenim. [55]
Long March 5  Kina CALT 7004250000000000000♠25.000 7004140000000000000♠14.000 7003800000000000000♠8.000 -- 7000900000000000000♠9[аб] 7000900000000000000♠9 7000800000000000000♠8 7000800000000000000♠8 Active 2016 7308100000000000000♠ Var.: 5, 5B,
5 [sa posadom], 5DY (vidi dole) 		[56][57][58][59][60][61]
7001140000000000000♠14,000 (reusable);
18,000 (potrošeno)[60] 		-- 7001270000000000000♠27,000
(3-core)[61] 		-- 5000000000000000000♠0 Devel. 2026/2027[61] 7308100000000000000♠ CZ-5 [sa posadom] (1-core, LEO);
CZ-5G, (3-core, TLI)
Long March 6  Kina CALT 7003150000000000000♠1.500 (LEO)
1,080 (SSO)
4,000 (SSO; 6A var.) 		-- -- -- 7001120000000000000♠12[ав] 7001120000000000000♠12 7001120000000000000♠12 7001120000000000000♠12 Active 2015 7308100000000000000♠ Var.: 6, 6A [62]
Long March 7  Kina CALT 7004135000000000000♠13.500 7003550000000000000♠5.500-7003700000000000000♠7.000 (7A var.)[63] -- -- 7001100000000000000♠10[аг] 7000900000000000000♠9 7000900000000000000♠9 7000900000000000000♠9 Active 2016 Var.: 7, 7A [64][63]
Long March 8  Kina CALT 7003450000000000000♠4.500 (SSO) -- -- -- 7000200000000000000♠2[ад] 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Active 2020 Var.: 8, 8A (potrošeno); 8R (VTVL) [63][65][66]
Long March 9  Kina CALT 7005150000000000000♠150.000 -- 7004500000000000000♠50.000 -- 5000000000000000000♠0 Devel. 2030 delimično za višekratnu upotrebu nosač raketa Super-Heavy [65][61]
Long March 11  Kina CALT 7002700000000000000♠700 -- -- -- 7001150000000000000♠15[ађ] 7001150000000000000♠15 7001150000000000000♠15 7001150000000000000♠15 Active 2015 Verovatno baziran na raketi DF-31 [67]
Minotaur I  SAD Orbital ATK 7002580000000000000♠580 -- -- -- 7001120000000000000♠12[ае] 7001120000000000000♠12 7001120000000000000♠12 7001120000000000000♠12 Active 2000 7308100000000000000♠ Izvedeno iz rakete Minuteman II [68][69]
Minotaur IV & V  SAD Orbital ATK 7003173500000000000♠1.735 7002640000000000000♠640 7002447000000000000♠447 7001500000000000000♠50 7000800000000000000♠8[аж] 7000800000000000000♠8 7000800000000000000♠8 7000800000000000000♠8 Active 2010 7308100000000000000♠ Takođe 2 suborbitalna lansiranja (HTV-2a). Var.: IV, IV Lite, IV HAPS, V. Izvedeno od projektila Peacekeeper [68][70]
Miura 5  Španija PLD Space 7002900000000000000♠900 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2024 7308100000000000000♠ [71]
Neutron  Novi Zeland
 SAD 		Rocket Lab 7004150000000000000♠15.000 -- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. 2024 7308100000000000000♠ [72]
New Glenn  SAD Blue Origin 7001450000000000000♠45,000 7001130000000000000♠13,000 -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [73]
New Line  Kina LinkSpace 7002200000000000000♠200 (SSO) -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [74]
Nuri  Južna Koreja KARI 7000150000000000000♠1,500 -- -- 7000200000000000000♠2[аз] 7000200000000000000♠2 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2021 7308100000000000000♠ [75][76]
OS-M  Kina OneSpace 7002205000000000000♠205 (M1) -- -- -- 7000100000000000000♠1[аи] 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 Active 2019 Var.: M1, M2, M4. Jedno neuspelo lansiranje M1; dok su M2 & M4 u razvoju. [77]
Pallas-1  Kina Galactic Energy 7003500000000000000♠5.000
3,000 (SSO) 		-- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 višekratna upotreba [78]
Pegasus  SAD Orbital ATK 7002450000000000000♠450 -- -- -- 7001450000000000000♠45[ај] 7001440000000000000♠44 7001420000000000000♠42 7001400000000000000♠40 Active 1990 7308100000000000000♠ [79]
Prime  Velika Britanija Orbex 7002150000000000000♠150 (SSO) -- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [80][81]
Proton
(UR-500) 		Совјетски Савез SSSR
 Rusija 		Khrunichev 7004230000000000000♠23.000 7003692000000000000♠6.920 7003568000000000000♠5.680 7001650000000000000♠65 (Proton-M) 7002427000000000000♠427[ак] 7002379000000000000♠379 Active 1965 7308100000000000000♠ Var.: K, M, Srednjeg razvoja. [82][83][84]
PSLV  Indija ISRO 7003380000000000000♠3.800 7003120000000000000♠1.200 7002550000000000000♠550 -- 7001560000000000000♠56[ал] 7001550000000000000♠55 7001540000000000000♠54 7001530000000000000♠53 Active 1993 7308100000000000000♠ Var.: CA, XL, QL, DL
Lansirana sonda za Chandrayaan I, Mars psonda za Mangalyaan I 		[85][86]
Qased  Iran IRGC 7001100000000000000♠10 -- -- -- 7000200000000000000♠2[аљ] 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Active 2020 7308100000000000000♠ [87]
Qaem-100  Iran IRGC 80 -- -- -- Devel. NET 2023 Lansiranje 2014. je bio suborbitalni test. [88]
RFA One  Nemačka Rocket Factory Augsburg 7003130000000000000♠1.300 7002450000000000000♠450 5000000000000000000♠0 - 0 Devel. NET 2023 1. stepen sagorevanja u Evropi, orbitalna faza. [89][90][91][92][93]
Rokot/Strela
(UR-100N) 		 Rusija Eurockot Khrunichev 7003210000000000000♠2.100 -- -- -- 7001370000000000000♠37[ам] 7001360000000000000♠36 7001350000000000000♠35 7001350000000000000♠35 Active 1994 7308100000000000000♠ 34 lansiranja Rokota (nema lansiranja posle 2019. zbog ukrajinske zabrane tehnologije); 3 lansiranja Strela. [94][95][96][97]
RS1  SAD ABL Space Systems 7003120000000000000♠1.200 -- -- 12 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [98]
Shavit  Izrael IAI 7002225000000000000♠225 -- -- 7001150000000000000♠15 7001110000000000000♠11[ан] 7000900000000000000♠9 7000900000000000000♠9 7000900000000000000♠9 Active 1988 7308100000000000000♠ Var.: Shavit, -1, -2 [99]
Simorgh  Iran ISA 7002350000000000000♠350 -- -- -- 7000400000000000000♠4[ањ] 7000400000000000000♠4[ао] 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 Active 2016 7308100000000000000♠ [100]
SLS  SAD Orbital ATK Boeing United Launch Alliance Aerojet Rocketdyne 7002112500000000000♠95,000–​130,000 -- -- -- 7000100000000000000♠1[ап] 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2022 7308100000000000000♠ [101][102]
Soyuz
(R-7 Semyorka) 		Совјетски Савез SSSR
 Rusija 		RSC Energia TsSKB-Progress 7003820000000000000♠8.200 7003240000000000000♠2.400 7003120000000000000♠1.200 -- 7003196400000000000♠1.964[ар] [ас] 7003184500000000000♠1.845[ат] Active 1957 7308100000000000000♠ Var.: Sputnik, Luna, Vostok-L, Vostok-K, Voskhod, Molniya, Molniya-L, Molniya-M, Polyot, Soyuz, Soyuz-L, Soyuz-M, Soyuz-U, Soyuz-FG, Soyuz-2, Soyuz-2-1v [103][104]
SS-520  Japan IHI Aerospace 7000400000000000000♠4 -- -- -- 7000200000000000000♠2[аћ] 7000200000000000000♠2 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Active 2017 7308100000000000000♠ 2 uspešna suborbitalna leta i 2 orbitalna leta (jedan uspeh). Test koliko orbitalne rakete mogu biti male. Masa rakete je samo 2,6 tona. [105]
SSLV  Indija ISRO 7002500000000000000♠500 7002300000000000000♠300 -- -- 7000100000000000000♠1[ау] 7000100000000000000♠1 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 Active 2022 7308100000000000000♠
Starship  SAD SpaceX 7002150000000000000♠150,000 7001400000000000000♠40,000 7002100000000000000♠100,000+[аф] -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ Ranije pozvan BFR [106][107][108][109][110]
Start-1
(RT-2PM) 		 Rusija MITT 7002532000000000000♠532 -- -- -- 7000700000000000000♠7[ах] 7000600000000000000♠6 7000600000000000000♠6 7000600000000000000♠6 Active 1993 7308100000000000000♠ [111]
Taurus / Minotaur-C  SAD Orbital Sciences 7003145000000000000♠1.450 -- -- -- 7000900000000000000♠9[ац] 7000900000000000000♠9 7000600000000000000♠6 7000600000000000000♠6 Active 1989 7308100000000000000♠ Var.: 2110, 3110, 3210 [112]
Terran 1  SAD Relativity Space 7003125000000000000♠1.250 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. 2023 7308100000000000000♠ predviđa 3-D štampanje većine delova rakete [113]
Tianlong 2  Kina Space Pioneer 7003200000000000000♠2.000 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. 2023 7308100000000000000♠ nosač sa tečnim gorivom (kerolox). [114]
ULV  Indija ISRO 7003450000000000000♠4.500–​41,300 7003150000000000000♠1.500–​16,300 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. 7308100000000000000♠unknown 7308100000000000000♠ Var.: 6S12, 2S60, 2S138, 2S200 [115]
Unha-3  Severna Koreja KCST 7002200000000000000♠200 -- -- -- 7000400000000000000♠4[ач] 7000300000000000000♠3 7000200000000000000♠2 Active 2006 7308100000000000000♠ Var.: Paektusan baziran na Taepodong-1 raketi; Unha baziran na Taepodong-2 raketi. [116][117]
Vega  Evropska Unija Avio 7003230000000000000♠2.300 -- -- 7001230000000000000♠23 7001220000000000000♠22[аџ] 7001210000000000000♠21 7001190000000000000♠19 7001190000000000000♠19 Active 2012 7308100000000000000♠ Vega, Vega-C,
Vega-E u razvoju. 		[118]
Yenisei  Rusija TsSKB-Progress
RSC Energia 		7004880000000000000♠88.000-​115000 7004200000000000000♠20.000-27,000 5000000000000000000♠0 Devel. 2028 7308100000000000000♠ [119][120][121][122]
Vikram  Indija Skyroot Aerospace 7002720000000000000♠ ≤ {\displaystyle \leq } 720 -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ Var.: Vikram 1, Vikram II, Vikram III [123]
VLM  Brazil CTA 7002150000000000000♠150 -- -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [124][125][126]
Vulcan  SAD ULA 7004263500000000000♠17,800–​34,900 7004118500000000000♠7,400–​16,300 -- 7001990000000000000♠99 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 7308100000000000000♠ [127][128][129][130]
Zenit Совјетски Савез SSSR
 Ukrajina
 Rusija 		Yuzhnoye 7004137400000000000♠13.740 7003616000000000000♠6.160 7003409800000000000♠4.098 -- 7001840000000000000♠84[аш] 7001740000000000000♠74 7001720000000000000♠72 Active 1985 7308100000000000000♠ Var.: 2, 2M (2SB, 2SLB), 3SL, 3SLB, 3SLBF [131]
Zero  Japan Interstellar Technologies 7002100000000000000♠100 (SSO) -- -- 5000000000000000000♠0 Devel. 2023 7308100000000000000♠ [132]
Zhuque-2  Kina LandSpace 7003400000000000000♠4.000 -- -- 7000100000000000000♠1[ба] 7000100000000000000♠1 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 Active 2022 7308100000000000000♠ [47]
Zuljanah Иран Iran ISA 7002220000000000000♠220[133] 5000000000000000000♠0 Devel. NET 2023 Dva suborbitalna leta [133]

Spisak penzionisanih lansera raketa

Legenda:
  Penzionisani
Porodica Država Proizvođač Nosivost (kg) Cena (US$,
u milionima) 		Lansiranja dostižu ... Status Datum leta Napomene Reference
LEO GTO TLI Ukupno Svemir Bilo koja orbita Ciljna orbita Prvi Zadnji
Ariane 1-2-3  Evropska Unija Aérospatiale Н/Д 7003265000000000000♠2.650 Н/Д -- 7001280000000000000♠28 Retired 1979 1989 [134][135]
Ariane 4  Evropska Unija Aérospatiale 7003700000000000000♠7.000 7003472000000000000♠4.720 Н/Д -- 7002116000000000000♠116 Retired 1988 2003 Var.: 40, 42P, 42L, 44P, 44L, 44LP [135]
ASLV  Indija ISRO 7002150000000000000♠150 -- -- -- 7000400000000000000♠4 Retired 1987 1994 [136]
Athena I & II  SAD Lockheed ATK 7003206500000000000♠2.065 -- 7002295000000000000♠295 -- 7000700000000000000♠7 Retired 1995 2001 Pokrenite Lunar Prospector.[137] [138]
Atlas I
(Atlas A-B-C-D-E-F-G) 		 SAD Lockheed 7003590000000000000♠5.900 7003234000000000000♠2.340 -- -- 7002514000000000000♠514 Retired 1957 1997 Lansiranje Mercury.
Atlas or Centaur gornji stepen. 		[139][140][141][142]
Atlas II  SAD Lockheed 7003861800000000000♠8.618 7003383300000000000♠3.833 -- -- 7001630000000000000♠63 7001630000000000000♠63 7001630000000000000♠63 Retired 1991 2004 [143][144][145]
Atlas III  SAD Lockheed 7004107590000000000♠10.759 7003460900000000000♠4.609 -- -- 7000600000000000000♠6 7000600000000000000♠6 7000600000000000000♠6 Retired 2003 2005 Var.: IIIA, IIIB [146][147]
Black Arrow  Velika Britanija RAE Westland 7002132000000000000♠132 -- -- -- 7000400000000000000♠4 7000300000000000000♠3 Retired 1969 1971 [148]
Delta  SAD Douglas 7003384800000000000♠3.848 7003131200000000000♠1.312 -- -- 7002186000000000000♠186 Retired 1960 1989 Lansiranje Pioneer & Explorer sonde.
Var. A, B, C, D, E, G, J, L, M, N, 300, 900, 1X00, 4X00, 2X00, 3X00, 5X00 		[149]
Delta II  SAD ULA 7003600000000000000♠6.000 7003217100000000000♠2.171 7003150800000000000♠1.508 7001510000000000000♠51 7002153000000000000♠153 7002152000000000000♠152 7002152000000000000♠152 7002151000000000000♠151 Retired 1989 2018 Lansirana Mars sonda MGS to Phoenix
Var.: 6000, 7000, and Heavy. 		[149][150][151]
Delta III  SAD Boeing 7003829000000000000♠8.290 7003381000000000000♠3.810 -- -- 7000300000000000000♠3 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Retired 1998 2000 [152][153]
Diamant  Francuska SEREB -- -- -- 7001120000000000000♠12 7000900000000000000♠9 Retired 1965 1975 [тражи се извор]
Dnepr
(R-36M) 		 Ukrajina
 Rusija 		Yuzhmash 7003360000000000000♠3.600 -- 7002750000000000000♠750 7001140000000000000♠14 7001170000000000000♠17 Retired 1999 2015 [154][155]
[потребан је пун навод][156]
Energia Совјетски Савез SSSR NPO Energia 7005100000000000000♠100.000 7004200000000000000♠20.000 7004320000000000000♠32.000 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Retired 1987 1988 1 delimičan neuspeh sa letilicom Polyus, 1 uspešan let sa šatlom Buran. [157][тражи се извор]
Falcon 1  SAD SpaceX 7002420000000000000♠420[158] -- -- 7001790000000000000♠79[158] 7000500000000000000♠5[159] 7000400000000000000♠4[158] 7000200000000000000♠2[158] 7000200000000000000♠2[159] Retired[158] 2006 2009
Feng Bao 1
(DF-5) 		 Kina SAST 7003250000000000000♠2.500 -- -- -- 7000800000000000000♠8 7000400000000000000♠4 Retired 1972 1981 3 uspešna suborbitalna leta [160]
GSLV Mark I  Indija ISRO 7003500000000000000♠5.000 7003250000000000000♠2.500 -- -- 7000600000000000000♠6 7000400000000000000♠4 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Retired 2001 2010 [36][37][38]
H-I  Japan Mitsubishi 7003320000000000000♠3.200 -- -- 7000900000000000000♠9 7000900000000000000♠9 Retired 1986 1992 Licencna verzija za Thor-ELT [161]
J-I  Japan IHI Corporation Nissan Motors 7002880000000000000♠880 -- -- -- 7000100000000000000♠1 Retired 1996 1996 Samo delimični demonstracioni let [тражи се извор]
Kosmos
(R-12 & R-14) 		Совјетски Савез SSSR Yuzhnoye Polyot 7003150000000000000♠1.500 -- -- 7001120000000000000♠12 7002610000000000000♠610 7002559000000000000♠559 Retired 1967 2010 Var.: 1, 2, 3, 3M [12][162][163]
Lambda 4S  Japan Nissan ISAS -- -- -- 7000500000000000000♠5 7000100000000000000♠1 Retired 1966 1970 [тражи се извор]
Long March 1  Kina CALT 7002300000000000000♠300 -- -- -- 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Retired 1970 1971 [164][165][166]
Long March 1D  Kina CALT 7002740000000000000♠740 -- -- -- 5000000000000000000♠0 Retired 1995 2002 Samo 3 suborbitalna lansiranja (od toga 2 uspešna.) [164][165][166]
Mu 1-3-4  Japan Nissan Motor IHI 7002770000000000000♠770 -- -- -- 7001270000000000000♠27 Retired 1966 1995 Var.: 1, 3D, 4S, 3C, 3H, 3S, 3SII [167]
Mu 5  Japan Nissan Motor IHI 7003180000000000000♠1.800 -- -- -- 7000700000000000000♠7 7000600000000000000♠6 Retired 1997 2006 Var.: M-V, M-V KM [тражи се извор]
N1 Совјетски Савез SSSR NPO Energia 7004900000000000000♠90.000 -- 7004235000000000000♠23.500 -- 7000400000000000000♠4 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 Retired 1969 1972 Dizajniran za sovjetsku lunarnu misiju sa posadom [168]
N-I & II  Japan Mitsubishi 7003200000000000000♠2.000 7002730000000000000♠730 -- -- 7001150000000000000♠15 7001150000000000000♠15 7001150000000000000♠15 7001140000000000000♠14[бб] Retired 1975 1987 Izvedeno od američke rakete Delta [169]
Naro  Južna Koreja Khrunichev KARI 7002100000000000000♠100 -- -- -- 7000300000000000000♠3 7000200000000000000♠2 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 Retired 2009 2013 Prva faza koristi ruski motor RD-151 [170]
Safir  Iran ISA 7001500000000000000♠50 -- -- -- 7000800000000000000♠8[бв] 7000500000000000000♠5 7000400000000000000♠4 7000400000000000000♠4 Retired 2007 20197308100000000000000♠ Ovde navedeni brojevi mogu biti sporni [171]
Saturn I & IB  SAD Chrysler Douglas 7004186000000000000♠18.600 -- -- 7001190000000000000♠19 7001130000000000000♠13 7001130000000000000♠13 7001130000000000000♠13 7001130000000000000♠13 Retired 1961 1975 Porodica Saturn 1 je takođe uključila 6 suborbitalnih probnih lansiranja [172][173]
Saturn V  SAD Boeing North American Douglas 7005118000000000000♠118.000 -- 7004470000000000000♠47.000 7002185000000000000♠185 7001130000000000000♠13 7001130000000000000♠13 7001130000000000000♠13 Retired 1967 1973 Var.: Apollo, Skylab [172][174][175]
Scout  SAD US Air Force NASA 7002210000000000000♠210 -- -- -- 7002125000000000000♠125 7002104000000000000♠104 Retired 1960 1994 Var.: X1, X2, A, D, G [176]
Shtil'/Volna-O
(R-29) 		 Rusija Makeyev 7002430000000000000♠430 -- -- -- 7000800000000000000♠8[бг] 7000700000000000000♠7 7000200000000000000♠2 7000200000000000000♠2 Retired (as commercial launchers)[177] 1995 2006 Var.: Volna, Shtil, 2.1, 2R, 3 [177]
SLV  Indija ISRO 7001400000000000000♠40 -- -- -- 7000400000000000000♠4 7000300000000000000♠3 7000300000000000000♠3 7000200000000000000♠2 Retired 1979 1983 Lansirana serija satelita Rohini [178]
STS
(Space Shuttle) 		 SAD Alliant Martin Marietta Rockwell 7004244000000000000♠24.400 7003381000000000000♠3.810 -- 7002450000000000000♠450 7002135000000000000♠135 7002134000000000000♠134 7002134000000000000♠134 7002133000000000000♠133 Retired 1981 2011 Orbiter mass: 68585 kg. [179]
Thor  SAD Douglas 7003127000000000000♠1.270 -- 7001380000000000000♠38 -- 7002357000000000000♠357 Retired 1957 1980 Lansiranje Pioneer & Explorer sonde [149]
Titan II-(II GLV)-III-IV
(LGM-25C) 		 SAD Martin Marietta 7004219000000000000♠21.900 7003577300000000000♠5.773 7003860000000000000♠8.600 7002350000000000000♠350 7002369000000000000♠369 Retired 1959 2005 Var.: I, II, IIIA, IIIB, IIIC, IIID, IIIE, 34D, IVA, IVB
Gemini launcher 		[180][181]
Tsyklon
(R-36) 		Совјетски Савез SSSR
 Ukrajina 		Yuzhmash 7003410000000000000♠4.100 -- -- -- 7002259000000000000♠259 Retired 1967 2009 Var.: 1, 2, 3. [182]
Vanguard  SAD Martin 7001230000000000000♠23 -- -- -- 7001120000000000000♠12 7000300000000000000♠3 Retired 1957 1959 [183]
Zhuque-1  Kina LandSpace 7002300000000000000♠300 -- -- 7000100000000000000♠1 7000100000000000000♠1 5000000000000000000♠0 5000000000000000000♠0 Retired 2018 2018 [184][185]

Vidi još

Napomene

  1. ^ Broj alfa lansiranja od 1. oktobra 2022.
  2. ^ Broj lansiranja Angara 1.2 od 15. oktobra 2022.
  3. ^ Broj lansiranja Angara A5 od 27. decembra 2021.
  4. ^ Broj lansiranja Antares od 7. novembra 2022.
  5. ^ Broj lansiranja Arijana 5 od 13. decembra 2022.
  6. ^ Broj lansiranja Astre od 12. juna 2022.
  7. ^ Broj lansiranja Atlasa V od 10. novembra 2022.
  8. ^ Broj lansiranja Ceres-1 od 16. novembra 2022.
  9. ^ Broj lansiranja Delta IV od 24. septembra 2022.
  10. ^ Broj lansiranja Electrona od 4. novembra 2022.
  11. ^ Broj lansiranja Epsilona od 12. oktobra 2022.
  12. ^ Broj lansiranja Falcon 9 se ažurira ručnim unosom u „Šablon:Falcon raketna statistika“. Navedena stranica je poslednji put ažurirana 3 January 2023
  13. ^ Stranica sa šablonom za raketnu statistiku Falcon je poslednji put ažurirana 3 January 2023.
  14. ^ Broj lansiranja GSLV Mark II od 12. avgusta 2021.
  15. ^ Broj lansiranja GSLV Mark III od 22. oktobra 2022.
  16. ^ Brojevi GSLV Mark III ne uključuju ni jedan uspešan suborbitalni let.
  17. ^ Broj lansiranja H-II (sve verzije) od 22. decembra 2021.
  18. ^ Broj lansiranja Hyperbola-1 od 13. maja 2022.
  19. ^ Brojevi lansiranja Jielong 1 aktuelni od 17. avgusta 2019.
  20. ^ Brojevi lansiranja Jielong 3 aktuelni od 9. decembra 2022.
  21. ^ Brojevi lansiranja Kaituozhe aktuelni od 2. marta 2017.
  22. ^ Broj lansiranja Kuaizhoua od 7. decembra 2022.
  23. ^ Broj lansiranja Kuaizhou ne uključuje uspešno suborbitalno probno lansiranje 17. marta 2012.
  24. ^ Prema citiranoj referenci, KZ-11 3. stepen nije uspeo da se zapali tokom lansiranja 10. jula 2020.; takođe, lansiranje KZ-1A 12. septembra 2020. doživelo je neuspeh u 4. fazi. Oba lansiranja su verovatno stigla u svemir.
  25. ^ Brojevi lansiranja LauncherOne aktuelni od 1. jula 2022.
  26. ^ Brojevi lansiranja Lijian-1 aktuelni od 27. jula 2022.
  27. ^ Broj lansiranja Long March 2-3-4 na dan 29. decembra 2022.
  28. ^ Ukupan broj lansiranja u seriji CZ-2,3,4 koji je ovde naveden ne uključuje 6 mogućih lansiranja [5 mogućih uspeha i 1 mogući neuspeh] CZ-2C (3) var. navedeno u referencama.[54]
  29. ^ Izvori sa Liste dugog marša nisu jasni u vezi sa tim da li su 3 neuspela lansiranja u seriji CZ-2,3,4 stigla u svemir; stoga je broj koji je ovde naveden minimalni broj lansiranja koja su dostigla svemir, dok bi stvarni mogući broj mogao biti veći od navedenog broja do tri.
  30. ^ CZ-2F je lanser za svemirsku letelicu Šendžou.
  31. ^ Od 21. februara 2020. sledeća var. u porodici lansera Long March 2-3-4 su penzionisani: 2A, 2E, 3, 3B, i 4A.
  32. ^ Broj lansiranja Long March 5 aktuelni od 31. oktobra 2022.
  33. ^ Broj lansiranja Long March 6 aktuelni od 11. novembra 2022.
  34. ^ Broj lansiranja Long March 7 aktuelni od 12. novembra 2022.
  35. ^ Broj lansiranja Long March 8 aktuelno od 27. februara 2022.
  36. ^ Broj lansiranja Long March 11 aktuelno od 16. decembra 2022.
  37. ^ Broj lansiranja Minotaura I od 15. juna 2021.
  38. ^ Broj lansiranja Minotaura IV i V od 15. jula 2020.
  39. ^ Broj lansiranja Nuri od 21. juna 2022.
  40. ^ Broj OS-M lansiranja od 27. marta 2019.
  41. ^ Broj lansiranja Pegasus od 13. juna 2021.
  42. ^ Broj lansiranja Protona od 12. oktobra 2022.
  43. ^ Broj pokretanja PSLV-a od 26. novembra 2022.
  44. ^ Broj lansiranja Qased od 8. marta 2022.
  45. ^ Broj lansiranja Rokot+Strela od 26. decembra 2019.
  46. ^ Broj lansiranja Shavit od 6. jula 2020
  47. ^ Broj lansiranja na dan 12. juna 2021.
  48. ^ Prema ruskim izvorima, prvo lansiranje 2016. bilo je uspešan suborbitalni let. Prema izvoru iz iranske vlade, treće lansiranje (januar 2019.) nije uspelo zbog problema u trećem stepenu rakete, što implicira da je vozilo stiglo u svemir. Prema izvoru iz iranske vlade, četvrto lansiranje (februar 2020.) dostiglo je visinu od oko 355 milja, ali vozilo nije uspelo da postigne orbitalnu brzinu. Pogledajte izvore Simorgh citirane na engleskoj stranici Vikipedije.
  49. ^ Broj lansiranja SLS-a od 16. novembra 2022.
  50. ^ Broj lansiranja R-7 Semyorka/Soyuz na dan 30. novembra 2022.
  51. ^ Zbog postojanja varijanti ICBM, suborbitalnih letova i velikog ukupnog broja letova, broj lansiranja koja stižu do svemira i onih koji dostižu bilo koju orbitu ovde nisu navedeni kako bi se umanjilo širenje netačnih informacija.
  52. ^ Ukupan broj lansiranja R-7 Semyorka i uspeha u lansiranju preuzeti su sa stranice na Vikipediji.
  53. ^ Broj lansiranja SS-520 od 3. februara 2018.
  54. ^ Broj SSLV lansiranja od 7. avgusta 2022.
  55. ^ Sa dopunom goriva u orbiti
  56. ^ Broj pokretanja Start-1/Start od 25. aprila 2006.
  57. ^ Broj lansiranja Taurus/Minotaur-C od 31. oktobra 2017.
  58. ^ Broj lansiranja Unha-2/Unha-3 od 7. februara 2016.
  59. ^ Broj pokretanja Vega (sve verzije) od 21. decembra 2022.
  60. ^ Broj lansiranja Zenita na dan 26. decembra 2017.
  61. ^ Broj lansiranja Zhuque-2 na dan 14. decembra 2022.
  62. ^ Jedno lansiranje NI delimično nije uspelo zbog ponovnog kontakta između satelita i gornjeg stepena.
  63. ^ Broj lansiranja Safira na dan 29. avgusta 2019. Broj lansiranja i mogući ishodi su sporni. Pogledajte na enleskoj stranici Vikipedije glavnu stranicu Safir.
  64. ^ 5 od 8 lansiranja su bila suborbitalna (od kojih 2 nisu uspela); 3 od 8 lansiranja bila su namenjena za LEO (2 uspeha).[177]

References

  1. ^ Clark, Steven (18. 6. 2019). „Firefly Offering Free Launch For Research and Education Payloads”. SpaceFlightNow. Приступљено 19. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^ Peter B. de Selding, "Russia's Angara 1.2 Rocket Succeeds in Inaugural Flight, Khrunichev Says", Space News, Jul. 9, 2014 (accessed 22 Sept 2014)
  3. ^ а б „Angara launchers family on manufacturer website”. Khrunichev.ru. Архивирано из оригинала 2014-12-24. г. Приступљено 2014-01-22. 
  4. ^ The market for launching small satellite in Russia... Архивирано 2014-12-24 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Angara, Russia's brand-new launch vehicle, is successfully launched from Plesetsk”. Khrunichev. Архивирано из оригинала 2014-12-24. г. Приступљено 2014-09-21. 
  6. ^ http://www.russianspaceweb.com/angara5_flight1.html Angara-5 takes to the sky
  7. ^ „Antares (Taurus-2)”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^ „Antares - Fact Sheet” (PDF). Orbital Sciences. 2017. FS007 06 OA 3695 021317. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-02-13. г. Приступљено 12. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^ „Antares Medium-class Launch Vehicle: Fact Sheet” (PDF). Orbital Sciences Corporation. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 6. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^ „Intelsat Pair lifted into Orbit in Record-Setting Ariane 5 Launch”. Spaceflight 101. 24. 8. 2016. Приступљено 25. 8. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ „Ariane-5”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ а б „FAA Semi- Annual Launch Report” (PDF). Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ „Arianespace aims high in Asia-Pacific”. Flightglobal. Приступљено 1. 6. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^ Parsonson, Andrew (29. 10. 2020). „ESA requests 230 million euros more for Ariane 6 as maiden flights slips to 2022”. SpaceNews. Приступљено 29. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  15. ^ Lagier, Roland (март 2018). „Ariane 6 User's Manual Issue 1 Revision 0” (PDF). Arianespace. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 11. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^ Astra scrubs DARPA launch challenge attempt. NASASpaceFlight.com
  17. ^ „Atlas V Product Page”. United Launch Alliance. Архивирано из оригинала 27. 2. 2016. г. Приступљено 29. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^ „LRO/LCROSS Press Kit” (PDF). NASA. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2009. г. Приступљено 3. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^ „Firefly Beta”. Firefly Aerospace. Архивирано из оригинала 12. 8. 2018. г. Приступљено 11. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^ „Bloostar Launch Vehicle Payload User's Guide” (PDF). Revision 2. Zero 2 Infinity. јануар 2018. Z2I-BS-TN-1-0316-R2. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  21. ^ „Korean firm Perigee plans first South Australian rocket launch”. 28. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^ „Ceres-1”. Gunter's Space page. Приступљено 2020-02-20. 
  23. ^ Krebs, Gunter. „Tsiklon-4M (Cyclone-4M)”. Gunter's Space Page. Приступљено 11. 4. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  24. ^ Delta IV Heavy Delta IV
  25. ^ „Completed Missions”. Rocket Lab. Приступљено 29. 10. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^ JAXA pages: Epsilon Design E Архивирано 2013-06-10 на сајту Wayback Machine, and Result E Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2013)
  27. ^ JAXA, Epsilon E press package Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  28. ^ „ERIS-S | ERIS-L”. Gilmour Space Technologies. Приступљено 1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^ de Selding, Peter (12. 10. 2012). „Satellite Left Stranded by SpaceX Rocket Falls From Space”. Space.com. Приступљено 6. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  30. ^ „SpaceX on Twitter”. Приступљено 2016-09-01. 
  31. ^ „SpaceX Product Page”. SpaceX. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  32. ^ „Falcon-9 Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2016-04-14. 
  33. ^ Clark, Stephen (2011-04-05). „SpaceX enters the realm of heavy-lift rocketry”. Spaceflight Now. Приступљено 2012-08-12. 
  34. ^ „Space Exploration Technologies Corporation - Falcon Heavy”. SpaceX. 2013. Архивирано из оригинала 2011-10-05. г. Приступљено 2013-04-20. 
  35. ^ Sheetz, Michael. „Elon Musk says the new SpaceX Falcon Heavy rocket crushes its competition on cost”. CNBC. Приступљено 12. 2. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  36. ^ а б „GSLV Mk.1 (2)”. Приступљено 2014-01-05. 
  37. ^ а б ISRO GSLV Архивирано 2014-02-08 на сајту Wayback Machine
  38. ^ а б „GSLV”. Приступљено 2014-01-05. 
  39. ^ „First Experimental Flight of GSLV Mk-III Successful”. Indian Space Research Organisation. Архивирано из оригинала 16. 08. 2022. г. Приступљено 2017-06-11. 
  40. ^ „GSLV Mk.III”. Indian Space Research Organisation. 2009-12-07. Архивирано из оригинала 05. 06. 2017. г. Приступљено 2017-06-11. 
  41. ^ „H-IIB Launch Vehicle”. Mitsubishi Heavy Industries. Архивирано из оригинала 2014-04-09. г. 
  42. ^ „H3 Launch Vehicle Brochure” (PDF). 
  43. ^ а б Henry, Caleb (25. 10. 2019). „Mitsubishi Heavy Industries mulls upgraded H3 rocket variants for lunar missions”. spacenews.com. Приступљено 26. 9. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  44. ^ „Haas Orbital Rocket Launcher” (PDF). Aeronautics and Cosmonautics Romanian Association. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  45. ^ „ARCA Unveils the World's first Single-Stage-to-Orbit Rocket”. 2017-03-31. Приступљено 2017-03-31. 
  46. ^ Krebs, Gunter. „Shian Quxian-1 (SQX-1, Hyperbola-1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 1. 8. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  47. ^ а б в г Jones, Andrew (6. 7. 2022). „New launch vehicles set for test flights from China's Jiuquan spaceport”. SpaceNews. Приступљено 8. 7. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  48. ^ Krebs, Gunter. „Jielong-1 (Smart Dragon-1, SD 1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  49. ^ Krebs, Gunter. „Jielong-3 (Smart Dragon-3, SD 3)”. Gunter's Space Page. Приступљено 9. 12. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  50. ^ Krebs, Gunter. „Kaituozhe-2 (KT-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  51. ^ Krebs, Gunter. „Kuaizhou-1”. Gunter's Space Page. Приступљено 23. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  52. ^ Krebs, Gunter. „Kuaizhou-11”. Gunter's Space Page. Приступљено 23. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  53. ^ https://spaceflightnow.com/2020/05/25/virgin-orbits-air-launched-rocket-fails-on-first-test-flight/ - 25 May 2020
  54. ^ Gunter Dirk Krebs. „CZ-2 (Chang Zheng-2)”. Gunter's Space Page. Приступљено 17. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  55. ^ „DF-5 Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  56. ^ „Long March 5 Will Have World's Second Largest Carrying Capacity”. Space Daily. 2009-03-04. Приступљено 2012-09-04. 
  57. ^ Space.com staff (30. 7. 2012). „China Tests Powerful Rocket Engine for New Booster”. Space.com. „The more capable Long March 5 rocket is expected to help the country achieve its goal of constructing a space station in orbit by the year 2020, as well as play a key role in China's future space exploration aims beyond low-Earth orbit. The rocket's maiden launch is expected to occur in 2014” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  58. ^ Jones, Andrew (15. 11. 2021). „Chinese crewed moon landing possible by 2030, says senior space figure”. spacenews.com. Приступљено 15. 11. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  59. ^ Jones, Andrew (17. 12. 2021). „China's new rocket for crewed moon missions to launch around 2026”. spacenews.com. Приступљено 17. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  60. ^ а б Jones, Andrew (6. 3. 2022). „China wants its new rocket for astronaut launches to be reusable”. space.com. Приступљено 7. 3. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  61. ^ а б в г Jones, Andrew (9. 11. 2022). „China scraps expendable Long March 9 rocket plan in fabor of reusable version”. spacenews.com. Приступљено 9. 11. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  62. ^ „CZ-6 (Chang Zheng-6)”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  63. ^ а б в Jones, Andrew (14. 2. 2020). „China prepares to launch new rockets as part of push to boost space program”. space.com. Приступљено 14. 2. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  64. ^ Perrett, Bradley (2010-03-15). „Longer Marches”. Aviation Week. 
  65. ^ а б Jones, Andrew (30. 11. 2020). „China pushes ahead with super-heavy-lift Long March 9”. spacenews.com. Приступљено 30. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  66. ^ Jones, Andrew (22. 12. 2020). „China launches first Long March 8 from Wenchang spaceport”. spacenews.com. Приступљено 22. 12. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  67. ^ Krebs, Gunter. „CZ-11 (Chang Zheng-11)”. Gunter's Space Page. Приступљено 13. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  68. ^ а б Orbital Sciences, Minotaur History Архивирано децембар 4, 2013 на сајту Wayback Machine
  69. ^ Orbital Sciences, Minotaur-1 Overview Архивирано 2014-10-30 на сајту Wayback Machine (accessed 25 September 2014)]
  70. ^ Orbital Sciences, Minotaur IV-V-VI Overview Архивирано 2014-07-16 на сајту Wayback Machine (accessed 25 September 2014)]
  71. ^ Henry, Caleb (28. 11. 2018). „PLD Space, after ESA input, doubles lift capacity of smallsat launcher”. SpaceNews. Приступљено 29. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  72. ^ „Launch Neutron”. Rocket Lab. Приступљено 2. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  73. ^ Foust, Jeff (8. 3. 2017). „Eutelsat first customer for Blue Origin's New Glenn”. SpaceNews. Приступљено 8. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  74. ^ Jeffrey Lin; P.W. Singer (18. 12. 2017). „China could become a major space power by 2050”. Popular Science. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  75. ^ Park, Si-soo (21. 10. 2021). „South Korea's 1st homegrown space rocket reaches space but fails to orbit dummy payload”. SpaceNews. Приступљено 21. 10. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  76. ^ „Korea Space Launch Vehicle (Nuri)”. Korea Aerospace Research Institute. Приступљено 1. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  77. ^ Clark, Stephen. „Chinese startup OneSpace fails in first orbital launch attempt – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 2019-04-12. 
  78. ^ Jones, Andrew (7. 12. 2021). „Chinese private firm Galactic Energy puts five satellites in orbit with second launch”. spacenews.com. Приступљено 7. 12. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  79. ^ „Pegasus User's Guide” (PDF). Orbital Sciences Corporation. Приступљено 3. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  80. ^ Sampson, Ben (17. 7. 2020). „Re-usable and sustainable rocket to launch from UK spaceport”. Aerospace Testing International. Приступљено 8. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  81. ^ Foust, Jeff (18. 7. 2018). „Orbex stakes claim to European smallsat launch market”. SpaceNews. Приступљено 4. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  82. ^ „Proton Launch System Mission Planner's Guide. Section 2. LV Performance” (PDF). International Launch Services. 
  83. ^ „Soyuz 7K-L1”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 2010-05-16. г.  Circumlunar probe launched by Proton-K/D.
  84. ^ Surplus Missile Motors (PDF) (Извештај). United States Government Accountability Office. август 2017. GAO-17-609. Приступљено 27. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  85. ^ Polar Satellite Launch Vehicle
  86. ^ „PSLV - ISRO”. www.isro.gov.in. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  87. ^ Stephen Clark (2020-04-22). „Iran places military satellite in orbit”. Spaceflight Now. Приступљено 2020-04-28. 
  88. ^ „IRGC Launches Satellite Carrier into Space - Politics news”. Tasnim News Agency (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-07. 
  89. ^ „RFA One”, Wikipedia (на језику: немачки), 2021-04-28, Приступљено 2021-08-04 
  90. ^ Federation, International Astronautical. „IAF : RFA - Rocket Factory Augsburg”. www.iafastro.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-04. 
  91. ^ „Rocket Factory Augsburg unterzeichnet weitere Startverträge”. OHB SE (на језику: немачки). Приступљено 2021-08-04. 
  92. ^ „Zehn Fragen an die Rocket Factory Augsburg”. OHB SE (на језику: немачки). Приступљено 2021-08-04. 
  93. ^ „Home”. Rocket Factory Augsburg (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-04. 
  94. ^ „Rockot User's Guide, Chapter 3: General Performance Capabilities (5.0)” (PDF). Eurockot Launch Services. Приступљено 11. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  95. ^ „Rokot (Rockot)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала 22. 4. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  96. ^ „Strela”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  97. ^ Russian Strela Launches Kondor Satellite (retrieved 24 Sept 2014)
  98. ^ Nyirady, Annamarie (23. 7. 2019). „Lockheed Martin invests in ABL Space Systems”. satellitetoday.com. Приступљено 30. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  99. ^ „Shavit page on Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала 14. 2. 2014. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  100. ^ „Simorgh (Safir-2)”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  101. ^ „SLS fact sheet, PDF, Nasa website” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 03. 02. 2022. г. Приступљено 08. 01. 2023. 
  102. ^ Clark, Stephen (1. 5. 2020). „Hopeful for launch next year, NASA aims to resume SLS operations within weeks”. Spaceflight Now. Приступљено 29. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  103. ^ „R-7 Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  104. ^ „РКЦ Прогресс РН "Союз-2"”. en.samspace.ru. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  105. ^ „SS-520”. space.skyrocket.de. Приступљено 2017-01-11. 
  106. ^ SpaceX (29. 9. 2017). „Making Life Multiplanetary”. Приступљено 2. 11. 2017 — преко YouTube. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  107. ^ Foust, Jeff (2017-09-29). „Musk unveils revised version of giant interplanetary launch system”. SpaceNews. Приступљено 2017-10-16. 
  108. ^ Ralph, Eric. „SpaceX will launch its Mars spaceship into orbit as early as 2020”. Teslarati.com. Приступљено 12. 3. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  109. ^ „SpaceX”. 
  110. ^ „Elon Musk renames his BFR spacecraft Starship”. BBC News. 20. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  111. ^ „Start”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  112. ^ „Taurus / Minotaur-C”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  113. ^ „Terran”. Relativity Space. Приступљено 20. 1. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  114. ^ „Space Pioneer rockets”. Приступљено 4. 1. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  115. ^ „ISRO Unified Launch Vehicle (ULV)”. NASAspaceflight. 2013-05-03. Приступљено 2015-08-14. 
  116. ^ "North Korea Successfully Launches Satellite: Reports", SPACE.com, December 12, 2012 (accessed 24 Sept. 2014)
  117. ^ „Status of North Korean Satellite unknown after prolonged Radio Silence, Reports of Tumbling – Spaceflight101”. 
  118. ^ Kyle, Ed. „New Launchers - ESA Vega”. www.spacelaunchreport.com. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  119. ^ „Russia to launch super-heavy rocket to Moon in 2032–2035”. TASS. 23. 1. 2018. Приступљено 6. 6. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  120. ^ Zak, Anatoly (19. 2. 2019). „The Yenisei super-heavy rocket”. RussianSpaceWeb. Приступљено 20. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  121. ^ „Possible dates for the launch of the Don super-heavy rocket have been named (In Russian)”. RIA Novosti. 14. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  122. ^ „Russian super-heavy rocket slated to launch in 2028 (In Russian)”. TASS. 8. 6. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  123. ^ „Launch Vehicle”. Skyroot Aerospace (на језику: енглески). 2019-01-10. Архивирано из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 2019-04-21. 
  124. ^ Messier, Doug (7. 10. 2020). „Brazil Plans Launch of Brazilian Orbital Rocket from Brazilian Soil in 2022”. Parabolic Arc. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 8. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  125. ^ „VLM”. space.skyrocket.de. Приступљено 30. 5. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  126. ^ „VLS”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  127. ^ Bruno, Tory. „Lots of requests to update the Capabilities info-G with the #VulcanRocket. (ie; future systems). Here you go.pic.twitter.com/QGK835yStI”. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  128. ^ „United Launch Alliance to lay off up to 875 by end of 2017: CEO”. Reuters. 14. 4. 2016. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  129. ^ „ULA now planning first launch of Vulcan in 2021 - SpaceNews.com”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 2018-10-25. Приступљено 2018-11-18. 
  130. ^ „Atlas V, Delta IV and Vulcan technical summary” (PDF). ulalaunch.com. Приступљено 2018-11-18. 
  131. ^ „Zenit Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  132. ^ Werner, Debra (9. 8. 2018). „Japan's Interstellar Technologies goes full throttle toward small orbital rocket”. SpaceNews. Приступљено 11. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  133. ^ а б Axe, David. „Iran's New Space Rocket Could Double As A Nuclear Missile”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-08. 
  134. ^ esa. „ESA”. European Space Agency. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  135. ^ а б „Ariane-1, -2, -3, -4”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  136. ^ „ASLV page, Astronautix”. Архивирано из оригинала 28. 6. 2002. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  137. ^ „Lunar Prospector”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 22. 5. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  138. ^ „Athena-2”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 8. 11. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  139. ^ „Atlas-G Centaur-D1AR”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  140. ^ „Atlas Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  141. ^ „Atlas I”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 27. 8. 2002. г. Приступљено 8. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  142. ^ „Atlas-1 (Atlas-I)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  143. ^ Spaceflight Now, Atlas IIAS (accessed 24 Sept 2014)
  144. ^ „Atlas-2AS (Atlas-IIAS)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  145. ^ Tariq Malik "Final Atlas 2 Rocket Orbits Classified U.S. Satellite", Space News, August 31, 2004 (Accessed 24 Sept 2014)
  146. ^ Space Launch Report: Atlas III Data Sheet (accessed 24 Sept. 2014)
  147. ^ „Atlas IIIA”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 2013-07-01. г. Приступљено 2014-09-24. 
  148. ^ Hill, C. N. (2001). „Black Arrow”. A Vertical Empire: The History of the UK Rocket and Space Programme, 1950-1971 (2006 изд.). London: Imperial College Press. стр. 155—188. ISBN 1-86094-268-7. 
  149. ^ а б в „Thor Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  150. ^ „Full perfs of Delta Family, SkyRocket.de”. Архивирано из оригинала 2012-02-17. г. Приступљено 2012-02-15. 
  151. ^ „Delta-7925H (Delta-II)”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала 26. 7. 2016. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  152. ^ „Delta 3 on Encyclopedia Astronautica, Astronautix”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  153. ^ „Delta III Data Sheet”. Space Launch Report. Приступљено 22. 9. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  154. ^ „Dnepr SLS User's Guide” (PDF). ISC Kosmotras. Приступљено 3. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  155. ^ „Dnepr”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  156. ^ Clark, Stephen (30. 12. 2016). „Iridium satellites closed up for launch on Falcon 9 rocket”. Spaceflight Now. Приступљено 30. 12. 2016. „Russian officials have said they plan to discontinue Dnepr launches.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  157. ^ Russian Space Web, Energia page. Accessed 21 September 2010
  158. ^ а б в г д „Encyclopedia Astronautica Falcon 1”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  159. ^ а б Clark, Stephen (14. 7. 2009). „Commercial launch of SpaceX Falcon 1 rocket a success”. Spaceflight Now. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  160. ^ Krebs, Gunter. „FB-1 (Feng Bao-1)”. Gunter's Space Page. Приступљено 2022-07-31. 
  161. ^ „H-1”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. 
  162. ^ „Kosmos 3M page on Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала 28. 1. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  163. ^ „Kosmos / Kosmos-2”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  164. ^ а б „CZ-1D page on Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  165. ^ а б „CZ-1”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  166. ^ а б „List of retired launchers, Encyclopedia Astronautica”. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  167. ^ „M-class”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  168. ^ „Complex N1-L3 Components”. S.P. Korolev RSC "Energia". Архивирано из оригинала 30. 10. 2016. г. Приступљено 10. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  169. ^ „N-2”. Encyclopedia Astronautica. Архивирано из оригинала 8. 11. 2013. г. Приступљено 12. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  170. ^ Bergin, Chris (30. 1. 2013). „South Korea launch STSAT-2C via KSLV-1”. NASASpaceflight.com. Приступљено 3. 6. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  171. ^ „Safir”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  172. ^ а б NASA, Saturn launch vehicles (PDF)
  173. ^ „Saturn-1 & Saturn-1B”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  174. ^ „Saturn-5”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  175. ^ „ch6”. history.nasa.gov. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  176. ^ „Scout Family”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  177. ^ а б в „Vysota / Volna / Shtil”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  178. ^ Claude Lafleur, SLV / Indian Launch Vehicle, Spacecraft Encyclopedia (accessed Sept 25 2014)
  179. ^ „NASA – Space Shuttle and International Space Station”. Nasa.gov. Архивирано из оригинала 07. 05. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  180. ^ „Titan Family”. space.skyrocket.de. Архивирано из оригинала 11. 4. 2016. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  181. ^ „Titan-4”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  182. ^ „Tsiklon”. space.skyrocket.de. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  183. ^ „Vanguard Page on Encyclopedia Astronautica. Vanguard 3 satellite was 23 kg”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2013. г. Приступљено 2. 11. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  184. ^ Jones, Andrew (10. 7. 2018). „Commercial Chinese companies set sights on methalox rockets, first orbital launches”. SpaceNews. Приступљено 16. 8. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  185. ^ Jones, Andrew (27. 10. 2018). „Landspace fails to reach orbit with milestone private Chinese launch”. Приступљено 28. 10. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Poređenje familija orbitalnih lansera на Викимедијиној остави.