Peter Grünberg
| Peter Grünberg | |
|---|---|
 Peter Grünberg | |
| Rođenje | 18. maj 1939 Plzeň |
| Smrt | 7. april 2018 Jülich |
| Državljanstvo | Njemačka |
| Zanimanje | fizičar, univerzitetski profesor |
| Suprug/a | bez vrijednosti |
Peter Andreas Grünberg (nem. Peter Andreas Grünberg, Plzenj, Češka, 18. maja 1939. - Jülich, Njemačka, 9. aprila 2018.[1]) je nemački fizičar. Težište njegovog naučnog istraživanja je u oblasti fizike čvrstog stanja. Njegov najvažniji pronalazak je GMR efekat. Za ovo otkriće mu je 2007. pripala Nobelova nagrada za fiziku.
Biografija
Grinberg je 1962. počeo da studira na Univerzitetu u Frankfurtu na Majni i kasnije na Tehničkoj visokoj školi u Darmštatu. Od 1966. do 1969. radio je u Darmštatu na svojoj doktorskoj tezi: „Spektroskopska istraživanja slojeva nekih lantanoida“ (»Spektroskopische Untersuchungen an einigen Selten-Erd-Granaten«). Tri godine je proveo na Univerzitetu Karlton u Otavi, Kanada. Od 1972. radi kao saradnik u Istraživačkom centru u Jilihu, Nemačka. Stanuje u Kelnu. Od 1992. zaposlen je kao vanredni profesor na Univerzitetu u Kelnu.
Dela
Grinberg je jedan od pionira istraživanja magnetnih osobina tankih slojeva materijala. Ova oblast, spintronika, proučava karakteristike spina elektrona. Cilj istraživanja je pronalazak načina za proizvodnju minijaturnih elektronskih kola.
Godine 1986., Grinberg je otkrio antiferomagnetsku spregu u slojevima gvožđa i hroma.
U periodu 1987./1988., Grinberg je otkrio GMR efekat, praktično istovremeno kada i francuski naučnik Alber Fer. Ovo otkriće je omogućilo veliko povećanje kapaciteta tvrdih memorija tokom 1990-ih. Danas se funkcija svih čitača magnetnih diskova u praksi zasniva na GMR efektu. Prihodi od ovog patenta idu u korist njegove matične institucije, Istraživačkog centra u Jilihu.
Nobelova nagrada
Dana 9. oktobra 2007. komitet za dodelu Nobelove nagrade objavio je da se Peteru Grinbergu i Alberu Feru dodeljuje Nobelova nagrada za fiziku za nezavisno otkriće GMR efekta. Nagrada bi trebalo da bude uručena 10. decembra 2007. u Štokholmu.
Reference
- ↑ (en) German physics Nobel laureate Peter Gruenberg dead at 78 AFP.com
Vanjske veze
Peter Grünberg na Wikimedijinoj ostavi
- Biografija Petera Grinberga (Istraživački centar Jilih) Arhivirano 2007-10-25 na Wayback Machine-u
- Elektronske osobine materije
- „Nobelova nagrada za fiziku 2007.“, 9. oktobar 2007.
- p
- r
- u
Dobitnici Wolfove nagrade za fiziku
- Agrikultura
- Hemija
- Matematika
- Medicina
- Umjetnost
- Chien-Shiung Wu (1978)
- George Uhlenbeck / Giuseppe Occhialini (1979)
- Michael Fisher / Leo Kadanoff / Kenneth G. Wilson (1980)
- Freeman Dyson / Gerardus 't Hooft / Victor Weisskopf (1981)
- Leon M. Lederman / Martin Lewis Perl (1982)
- Erwin Hahn / Peter Hirsch / Theodore Maiman (1983–84)
- Conyers Herring / Philippe Nozières (1984–85)
- Mitchell Feigenbaum / Albert J. Libchaber (1986)
- Herbert Friedman / Bruno Rossi / Riccardo Giacconi (1987)
- Roger Penrose / Stephen Hawking (1988)
- Pierre-Gilles de Gennes / David J. Thouless (1990)
- Maurice Goldhaber / Valentine Telegdi (1991)
- Joseph H. Taylor Jr. (1992)
- Benoît Mandelbrot (1993)
- Vitalij Ginzburg / Yōichirō Nanbu (1994–95)
- John Wheeler (1996–97)
- Jakir Aharonov / Michael Berry (1998)
- Dan Šehtman (1999)
- Raymond Davis Jr. / Masatoshi Koshiba (2000)
- Bertrand Halperin / Anthony Leggett (2002–03)
- Robert Brout / François Englert / Peter Higgs (2004)
- Daniel Kleppner (2005)
- Albert Fert / Peter Grünberg (2006–07)
- John F. Clauser / Alain Aspect / Anton Zeilinger (2010)
- Maximilian Haider / Harald Rose / Knut Urban (2011)
- Jacob Bekenstein (2012)
- Peter Zoller / Juan Ignacio Cirac (2013)
- James D. Bjorken / Robert P. Kirshner (2015)
- Josef Imri (2016)
- Michel Mayor / Didier Queloz (2017)
- Charles H. Bennett / Gilles Brassard (2018)
- Rafi Bistricer / Pablo Jarillo-Herrero / Allan H. MacDonald (2020)
- Giorgio Parisi (2021)
- Anne L'Huillier / Paul Corkum / Ferenc Krausz (2022)
