Zidni instrument
Zidni instrument je naprava za merenje ugla, montirana na ili ugrađena u zid. U astronomske svrhe, ovi zidovi su orijentisani tako da leže tačno na meridijanu (sever-jug). Zidni instrument koji meri uglove od 0 do 90 stepeni se može nazvati i zidni kvadrant.
Konstrukcija
Mnogi stariji zidni kvadranti su napravljeni direktnim nanošenjem oznaka na zid. Noviji instrumenti su pravljeni kao precizno konstruisan okvir, trajno montiran na zid.
Na luku je označena podela, skoro uvek u stepene i delove stepena. Na najstarijim instrumentima, u središtu luka je postavljen indikator. Posmatrač je mogao pomerati deo sa drugim indikatorom duž luka, dok se linija pogleda sa pokretnog indikatora kroz centralni indikator na luku ne bi poravnala sa astronomskim objektom. Onda bi se očitavao ugao, koji bi predstavljao visinu odn. altitudu objekta. Kod manjih instrumenata se mogla koristiti alidada (nalik kazaljki na satu). Moderniji zidni instrumenti bi koristili teleskop sa retikularnim okularom za osmatranje objekta.
Napravljeni su mnogi zidni kvadranti, koji su posmatračima davali mogućnost merenja svih 90° ugaone visine. Postojali su i zidni sekstanti, koji su očitavali 60°.
Upotreba
Da bi izmerio položaj nebeskog tela, npr. zvezde, osmatraču je osim zidnog instrumenta bio potreban i sideralni časovnik. Dok sat meri vreme, zvezda se osmatra instrumentom dok ne pređe preko indikatora koji pokazuje da ona tranzitira meridijan. U tom trenutku se osim ugaone visine zvezde beleži i vreme na časovniku. Ovo daje poziciju u koordinatama instrumenta. Ako luk instrumenta nije označen u odnosu na nebeski ekvator, tada se očitana visina koriguje za razliku, što daje deklinaciju zvezde (ugao u odnosu na nebeski ekvator). Ako je sideralni časovnik precizno sinhronizovan sa zvezdama, očitano vreme daje direktno rektascenziju[1] (ugao u odnosu na tačku ravnodnevice).
Čuveni zidni instrumenti
- Prvi poznati zidni sekstant, izgradio je Abu-Mahmud al-Hudžandi u iranskom Raju 994.[2].
- Ulugh Beg je konstruisao "Fakhri Sekstant", koji je imao poluprečnik od oko 36 metara. Prikazan na slici desno, luk je fino izgrađen sa stepeništem s obe strane kako bi asistenti koji vrše merenja imali pristupa.
- Zidni kvadrant Tiho Brahea u Uraniborgu na ostrvu Hven.
- Zidni kvadrant u Griničkoj opservatoriji.
- Ptolemejev zidni kvadrant u Aleksandriji. Ovaj instrument su nazivali i plinth.[3].
- Bivše sazvežđe Quadrans Muralis predstavljalo je zidni kvadrant.
Reference originala
- ↑ Sidereal Time
- ↑ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Abu Mahmud Hamid ibn al-Khidr Al-Khujandi”. MacTutor History of Mathematics archive. (en)
- ↑ Hoyle, Fred, Astronomy, A history of man's investigation of the universe, Crescent Books, Inc., London 1962, p 37.
- p
- r
- u
Grčka astronomija
Akorej • Aglaonika • Agripa • Anaksimandar • Andronik • Apolonije • Arat • Aristarh • Aristil • Atal • Autolik • Bion • Kalip • Kleomed • Kleostrat • Konon • Eratosten • Euktemon • Eudoks • Gemin • Heraklid • Hiketa • Hiparh • Hipokrat • Hipsikle • Menelaj • Meton • Enopid • Filip • Filolaj • Posidonije • Ptolemej • Piteas • Seleuk • Sozigen Aleksandrijski • Sozigen Peripatetičar • Strabon • Thales • Teodosije • Teon Aleksandrijski • Teon iz Smirne • Timoharis
Almagest • O veličinama i razdaljinama (Hiparh) • O veličinama i razdaljinama (Aristarh) • O nebesima (Aristotel)
Antikiterski mehanizam • Obručasta sfera • Astrolab • Dioptra • Ekvatorski prsten • Gnomon • Zidni kvadrant • Trikvetrum
Kalipov ciklus • Nebeske sfere • Latitudni krug • Kontra-Zemlja • Deferent i epicikl • Ekvant • Geocentrizam • Heliocentrizam • Hiparhov ciklus • Metonov ciklus • Oktaeteris • Solsticij • Sferična Zemlja • Sublunarna sfera • Zodijak
Evropska astronomija • Indijska astronomija • Islamska astronomija
Zidni instrument na Wikimedijinoj ostavi
